Sims je video igra koja je nastala 2000. godine i predstavlja simulaciju svakodnevnih životnih aktivnosti. Veoma lako se ulazi u tok igre i baš iz tog razloga je prikladna za sve uzraste.
Sims pruža veliki broj mogućnosti da ispoljite svoju kreativnost na sjajan način. Mogućnosti su beskonačne, od kreiranja lika i njegove priče do neverovatno bizarnih stvari. U ovoj igri jednostavno možeš da radiš sve o čemu si uvek maštao, a što u pravom životu ne možeš da radiš, bilo to realno ili ne.
Sims kao beg od realnosti
Živimo u modernom dobu kada je sve dostupnoi brzo, ali i jako stresno. Sims omogućava ljudima da pobegnu od svakodnevnih problema i frustracija.
Ulaskom u ovu virtuelnu dimenziju, ljudi stvaraju svoj savršen svet gde imaju potpunu kontrolu nad ishodom. To omogućava čoveku da pobegne od društvene normalnosti, njenih pritisaka i stresova koji su toliko rasprostranjeni u stvarnom svetu.
Nema stvarnih posledica
Možeš da radiš stvari koje su moralno pogrešne i koje mogu na unište pravi život. Na primer možeš da od svog sima napraviš nasilnika ili ubicu, a da zapravo uopšte ne nanesteš štetu drugima. Ili ako izgubiš posao, odmah možeš da nađeš novi. Simovi nikada ne mogu da boluju od neke teške bolesti, već samo od gripa koji se veoma lako leči.
Poput igranja sa kućicom za lutke
Zabava simova podseća na onu koju deca izvlače iz kućica za lutke. Manipulišući dramama svog malog izmišljenog života, ljudi imaju osećaj da pripadaju nečemu značajnom. Dok u drugim igrama obično moraš da pratiš plan ili ispunjavaš zadatke, u Simsu jednostavno sam stvaraš svoj svet. Kao i stvarnom životu, ne postoji krajni cilj.
Igrači Simsa se često odlučuju na igranje mogobrojnih čelandža. Neki od najpopularnijih su: Legacy challenge, 100 baby challenge, Black widow challenge, Ugly to beaty challenge i mnogi drugi. Čelendži su sjajan način da u svojoj igri radiš nešto što inače ne bi.
Mišljenje mladih o Simsu
Mina kaže da igra Sims od svoje desete godine i da uživa u kreirnju simova i njihovih porodica.
Ne volim da gradim i igram sa natprirodnim stvorenjima kao što su vanzemaljci ili vampiri. Jednostavno sama kreiram priče u zavisnosti kako se osećm u trenutku, kaže Mina.
Nađa takođe igra sims od malih nogu i zavolela ga je baš iz razloga što nema pravih posledica i što može da bude šta kod poželi, kad god poželi. I dalje igra, a najviše je fokusirana na zidanje raličitih kuća i obožava da sređuje njihov eksterijer i interijer. Navodi da je najveći problem u igrici to što su dodaci preskupi, a sajtovi sa kojih mogu da se skidaju modovi nisu uvek pouzdani.
Virtuelni život ugrožava identitet osobe
Mira Stojanović, psihološkinja i profesorka Pete beogradkse gimnazije nam objašnjava da svaka situacija u kojoj čovek može da živi mimo života je opasna po identitet ličnosti.
To je uvek neka vrsta kreativne adaptacije koja je irealna. Mi jedino stvarno živimo kada smo u realnim kontaktima sa ljudima, kaže Mira.
Ona kaže da svaka vrsta imaginativnog življenja gde apsolutno imamo moć da uredimo odnose koji nama odgovaraju ne predstavlja razvoj ličnosti. Dodaje da je svaka vrsta imaginativnog življenja ustvari beg i ona podržava strahove i nesigurnost.
U virtuelnom svetu koji stvaramo mi naizgled možemo da funkionišemo i da budemo super funkcionalni, kao da smo potpuno zdravi, a u stvari to može da bude privid da mi u realnom životu izbegavamo sve situacije koje su izbor težine, suočavanja nečega što bi doprinelo našem razvoju ličnosti da je stvarnost, objašnjava ona.
Ako imaš loš dan niko ti neće zameriti ako odlučiš da se malo poigraš u virtuelnom svetu ove igrice, ali nemoj da zaboraviš na svoj pravi svet!
