Svečanu atmosferu je odavno zamenilo ,,napinjanje“ (specifična vrsta nervoze svojstvena južnim Srbima, ali ne i Rusima). Kako suptilno napinjanje i ubeđivanje da se glasa za partiju Ace Srbina nije urodilo plodom, moralo je da se ode korak dalje.
Negde između sitnih skandala u redovima naprednjaka i cigle koja je pre dva dana završila na glavi posmatrača, bilo je svega. Ucene, pretnje, mitinzi, otkazi, kazna za i najmanji neposlušni glas… U poslednjih 12 godina, takav je svaki naš dan.
Kako su afere jedna za drugom ugledale svetlost dana, rejting naprednjaka išao je unazad. I da nije bilo toga, ljudima koji vide svojim očima i misle svojom glavom neke stvari nisu mogle da promaknu.
Niš pre i posle njih
Sa prvim naprednjakom koji je kročio u Niš, nestalo je i prvo drvo. Onda i drugo, treće, sve dok centar grada nije pretvoren u beton i pločice. Malo nam trg nije ,,pod libelu“, ali tu je neuređena svetleća fontana, taman da skrene pažnju.
Do Tvrđave će vas odvesti svetleći most čiji je rok za izgradnju probijen bezbroj puta. Ta ista Tvrđava koja na svojim bedemima nosi tri veka se u jednom trenutku urušavala i ugrožavala bezbednost prolaznika.
Možda je bilo vreme da novo kulturno dobro postane hotel ,,Ambasador“ sa likom velikog vođe. Za taj poduhvat neko je izdvojio se više od 20.000 evra na jugu, koji po pitanju ekonomije i razvoja kaska za ostatkom Srbije.
Lik dotičnog bio je vidljiv čak i sa udaljenog niškog aerodroma, sa kojeg su gotovo sve low cost aviokompanije otišle, popuštajući pred monopolom Er Srbije, jer neko ima viziju da Srbija treba da bude samo Beograd.
Nije nam propao samo aerodrom. Propala je i železnica. Za razliku od Beograda i Novog Sada gde ljudi vozom bez većih problema putuju na posao u drugi grad svakodnevno, Nišlije mogu da se trkaju sa vozom. Možda čak mogu i da pobede ako se mašinovođa ne odvaži da brzinu razvije do 40 kilometara na sat. Obećavali su brzu prugu do prestonice više puta. Poslednji put su rekli uskoro, tamo negde za pet godina.
Pruga za pet godina, a šta sada?
Umorne od lažnih obećanja i poniženja, Nišlije su dočekale još jedan izborni dan. Čak i ja sama koja sam pravo glasa prvi put dobila pre dve godine, prestala sam da brojim koliko izbora smo imali.
Prestala sam da brojim, jer je ishod svakih bio isti. Aktuelna vlast se više ne bori za pobedu kao pobedu, niti politiku kao plan, ideologiju i viziju za budućnost. Većini je jedan dan ostanka na vlasti ekvivalent jednog dana slobode. Čak i kada u stranačke prostorije uđu trubači i pukne šampanjac nakon samoproglašene pobede, izrazi lica odaju sve. Oni znaju da ih Nišlije ne žele i da su im rekle ne.
Uprkos neregularnostima, kol centrima, paralelnim spiskovima i napadima na kontrolore i posmatrače – Niš je nakon izborne noći postao prvi slobodan grad u Srbiji. U Gradskoj skupštini ima mesta za 61 odbornika, a od toga 31 mandat odlazi opoziciji. Tesno, ali dovoljno za većinu. Prvi put posle mnogo godina, Nišlije odlaze na spavanje kao slobodni građani.
Jutro će promeniti sve
Izborni materijal je u toku noći stigao u Gradsku izbornu komisiju. Dok se Nišlije i dalje raduju slobodi, u Oficirskom domu se uveliko prekrajaju izborni rezultati. Zapisnici se švrljaju i prepravljaju, a tas na vagi magično preteže u korist gubitnika.
Neko bi pomislio, dovoljan mu je Beograd, ipak je samo to Srbija. Zašto ih toliko boli jedan grad u ,,što južnije to tužnije“ zoni? Zato što lični porazi bole mnogo više od uobičajenih.
Iz Niša su krenule promene devedesetih. Ovo je grad u kome je Stevan Sinđelić rešio da će radije izgubiti i sopstveni život nego dopustiti da ode u ruke neprijatelja. Ovo je grad sa nižim životnim standardom, ali sa mnogo većim dostojanstvom. Ovo je grad svih njegovih žitelja, a ne vlasništvo jednog čoveka.
I Niš je Srbija, a neka barem u ovom trenutku samo on bude Srbija, jer samo tako će svima poslati talas slobode.
Napomena: Stavovi autora izneti u okviru rubrike ,,Svojom glavom“ ne odražavaju nužno i stav redakcije.
Prati nas i na Instagramu, Fejsbuku, Linkdinu i Jutjubu.
