Studenti albanologije Filološkog fakulteta u Beogradu nedavno su boravili u Bujanovcu u poseti koju kancelarija OEBS-a tradicionalno organizuje. Prilikom ove posete studenti su imali priliku da kroz razgovor sa maternjim govornicima pokažu svoje znanje, ali i da ruše mnoge predrasude.
O značaju projekta
Studenti albanskog jezika, kojih na Beogradskom univerzitetu inače nije mnogo, ovu priliku iskoristili su da kroz konverzaciju sa lokalnim stanovništvom još bolje ovladaju albanskim jezikom. U okviru trodnevnog projekta, posetili su i jednu srednju školu i razgovarali sa tamošnjim učenicima. Studentkinja treće godine, Natalija Burazor, kaže da je ovaj projekat za nju lep i značajan.
U Beogradu, osim na fakultetu, nemajmo prilike da komuniciramo na albanskom jeziku, kaže ona.
Takođe, imali su priliku da bolje upoznaju dijalekat i ustaljeni način govora, nasuprot književnom jeziku koji inače izučavaju.
Tokom projekta posetili su i gimnaziju u Preševu, gde su imali priliku da prisustvuju času srpskog jezika koji predaje profesorka albanskog porekla.
Prelepo su nas ugostili, bili su toliko ljubazni i deca su bila oduševljena, rekao je za naš portal student Borivoje Lazić.
Borivoje takođe ističe da mu je posebno drago što su njegove kolege konačno uspele da vide Bujanovac i da iz prve ruke osete čari života u multietničkoj zajednici. Borivoje i sam dolazi iz ove pogranične oblasti i smatra da je važno da ljudi shvate kako se njihov život ne razlikuje mnogo od života u bilo kom drugom gradu u Srbiji. Multietnički aspekt vidi kao prednost, jer mu je, kako kaže, omogućio da upozna ljude druge vere i nacionalnosti sa kojima je živeo u skladu i harmoniji.
Zašto baš albanski?
Albanski jezik smatraju jednim od perspektivnijih, jer ga ne govori mnogo ljudi. Neveliko interesovanje pripisuju društvenim, političkim i istorijskim okolnostima, ali ističu i da je ova katedra jedna od najstarijih na fakultetu. Ove godine puni sto godina. A kako ih je na godini samo 6, profesori im se maksimalno posvećuju i kvalitetno rade.
Većinom imaju podršku okoline da se bave onime što vole, ali neretko nailaze i na osude društva, nesumnjivo zasnovane na predrasudama. Ipak, biraju da se na njih ne osvrću preterano i nastavljaju da gaje ljubav prema albanskom jeziku i kulturi. Na pitanje „Zašto baš albanski?“ odgovoraju sa „Zašto da ne?“
Studenti sa kojima smo razgovarali takođe smatraju da bi rešenju ovog problema dosta doprineli mediji. Ističu kako je neophodno politički život odvojiti od samog jezika i kulture. Takođe navode i kako su ljudi neinformisani, te ne shvataju koliko je albanski zapravo isplativ i tražen.
Poruka za budućnost
Sve u svemu, zadovoljni su posetom i mogućnošću da upoznaju jednu različitu kulturu, ali i ukažu na značaj građenja poštovanja i tolerancije. Svojim primerom voleli bi da budu uzor budućim generacijama.
Želeo bih da se mostovi konačno spoje i da razumemo jedni druge. Važno je da se zbog života na istom prostoru okrenemo zajedničkoj budućnosti, ističe Borivoje za kraj.
