Društvo Svojom glavom

Studiranje u Srbiji: Da li je na mladima zaista ,,samo da uče”

Tvoje je samo da učiš, pričali su i pričaju stariji mojoj generaciji, a i svim prethodnim… U idealnom svetu, jedina briga studenta i treba da bude to – učenje. Ali da li je to zaista tako lako ostvarivo?

Kada smo mi, generacija Z, na osnovu priča o čuvenom studentskom životu u mislima tek krojili pretpostavke o tome kako će on izgledati, u našim glavama stvarale su se slike knjiga i skripata, brucošijada i svirki, bleja u Studentskom gradu… Međutim, iako živimo u dvadeset prvom veku, vremenu iznad svih vremena po tehničkim inovacijama i naučnim dostignućima, svakim danom se iznova ispostavlja da ni naša generacija nema privilegiju studiranja u idealnim okolnostima. Ipak, imamo još jednu prepreku, od čijeg prevazilaženja smo i odustali – (ne)razumevanje mnogih starijih, koji i dalje misle da je naše da samo učimo, mirnih glava.

Učenje
Foto: Pixabay

Inflacija direktno utiče i na mlade

Nakon uzburkavanja svih sistema i uobičajenih životnih aktivnosti usled pandemije koronavirusa, karantina, preventivnih mera, smrtnih slučajeva, konačno smo se vratili neposrednom školskom sistemu i obrazovanju, doduše za nijansu modifikovanom. Da, ostali su prateći onlajn materijali starijih generacija koje mnogi profesori žele da uvrste u redovnu nastavu kao pomoćni alat. Ali, ono što definitivno nije ostalo i još uvek je zarobljeno u periodu pre marta 2020. godine jeste radna navika. Ipak, radna navika je pitanje uvežbanosti, mentalnog treninga i snage uma. Ona je, koliko god bila uslovljena spoljašnjim faktorima i okolnostima, još uvek lično svojstvo svakog studenta. Ali šta je ono što nije do nas samih, ono zbog čega ipak ne možemo da razmišljamo isključivo o učenju jer je to naša jedina briga?

Naime, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povećalo je cene smeštaja i ishrane u učeničkim i studentskim domovima, a resorni ministar Branko Ružić smatra da je poskupljenje opravdano, budući da cene nisu menjane čak devet godina. Na primer, kako je objasnilo Ministarstvo prosvete, učešće učenika-korisnika u ceni smeštaja i ishrane u ustanovi učeničkog standarda sa trećom A kategorijom do sada je iznosilo 5.358 dinara mesečno, a nakon poskupljenja iznosi 8.052 dinara. Zatim, skuplji su i pojedinačni obroci u studentskim menzama pa tako doručak košta 56 dinara (do sada je bio 40 dinara). Ručak će studenti umesto 72 dinara, plaćati 120 dinara, a večeru 90, umesto dosadašnjih 59 dinara. Usled poskupljenja, došlo je i do korigovanja iznosa studentskih stipendija i kredita. Studentski krediti i stipendije će, umesto sadašnjih 8.400 dinara, ubuduće iznositi oko 13.000 dinara. To bi značilo da bi, ukoliko u budžetu porodice studenta jednostavno nema mesta za troškove studentskog života, više od pola studentske stipendije/kredita (ukoliko bi je student dobio) odlazilo na troškove stanovanja u studentskom domu. Ostatak bi takvom studentu, koji definitivno ne spada u zanemarljiv procenat onih u sličnoj situaciji, preostajao za ishranu u menzi, knjige i druge troškove.

Studentski grad; Foto: Borivoje Lazić

Da li smo vidljivi u politici?

Aristotel smatra da je čovek zoon politikon, društveno biće, biće zajednice i zajedništva. On svojom prirodom konsituiše tadašnji polis, grad-državu. Onaj kome ne treba polis, kako Aristotel smatra, nije čovek, već ili zver ili bog. Dakle, država nam je potrebna, ali pošto je mi kao ljudi konstituišemo – potrebni smo i mi njoj.

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2022. godinu koji je izdala Krovna organizacija mladih Srbije pokazuje da je budžet za mlade u okviru budžeta Republike Srbije za 2022. godinu dosegao svega 0,8%. Takođe, broj mladih poslanika u Narodnoj skupštini bio je 14, a ostalih, starijih poslanika, bilo je 236. Ipak, većina mladih (57.8%), prema KOMS-ovom Izveštaju, jeste izašla na izbore u aprilu ove godine. Dakle, većina mladih jeste zainteresovana za učešće u političkom životu, za svoj polis dvadeset prvog veka. Ne zanemarimo da su, i pored svoje zainteresovanosti, mladi nedavno otputovali u novo resorno ministarstvo – Ministarstvo omladine i turizma.

Pantransport, protest
Foto: Relja Jarkovački

Knjiga ipak nije jedina briga

Čini se da nama, mladima, ipak ne može i ne sme da bude na pameti samo knjiga. Pored poteškoća koje studentski život donosi, a pogotovo onih sa kojima se suočavamo mi, studenti koji smo se zbog studija preselili, oči su nam širom otvorene i uši načuljene i za sva ostala dešavanja, jer budnost nikada nije delimična. Naime, upoznati smo sa sukobima Rusije i Ukrajine, najavama restrikcije struje koje su zahvatile i studentske domove… Zatim, devojčice i devojke još plašljivije hode ulicama kada padne mrak, budući da se Informer diči intervjuom sa serijskim silovateljem. Setimo se i koronavirusa – možda nas više ne remeti toliko u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, ali još uvek je tu.

Mentalno zdravlje mladih — zabrinjavajuće

Inflacija, rat, dovođenje bezbednosti u pitanje, samo su neke od stvari sa kojima se mladi suočavaju u proteklom periodu.

U Srbiji 4,1% od ukupnog stanovništva ima simptome depresije, 10,8% učenika prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9% prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno. Sve to pokazuje da se mora delovati odmah, navodi se na UNICEF-ovom zvaničnom sajtu. A šta to delovanje podrazumeva?

Depresija
Foto: pixabay/1388843

Šta dalje?

Kao mlada osoba i građanka Republike Srbije, smatram da je evidentno da ključni korak ka dovođenju mentalnog zdravlja mladih u pogodniji položaj leži u reagovanju vrha države. Mi, mladi, zaslužujemo da budemo vidljivi. Zaslužujemo da budemo deo agendi i strategija, planova i budžeta. Zaslužujemo da se naši glasovi uvaže kada je reč o reformama, recimo, obrazovanja, jer ona sa sobom povlači i reformu načina učenja, načina života i razmišljanja, budućnosti… Međutim, pošto je do vrha teško doći, hajde da krenemo od podnožja. Hajde da budemo empatičniji, radoznaliji, preduzimljiviji… Pre svega – budimo obrazovaniji u svakom smislu. Dozvolimo sebi da upijamo znanje od onih koji zaista mogu da nam ga pruže. Razuverimo starije da nije lako biti student u dvadeset prvom veku i zatražimo im podršku.

 

Prilagođeno. Tekst nagrađen trećom nagradom na literarnom konkursu ‘Kad duša zaboli’, u organizaciji Udruženja građana Svet reči iz Velike Plane i uz podršku Ministarstva omladine i sporta. Konkurs je realizovan u sklopu projekta ‘Imaš problem? Tu smo za tebe!’, koji je sprovodilo Udruženje građana Svet reči u periodu od 15. maja do 15. novembra uz podršku Ministarstva omladine i sporta.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments