Na današnji dan obeležavamo Svetski dan pismenosti. Ideja za obeležavanjem ovog dana javila se još 1965. godine, a Svetski dan pismenosti zvanično je ustanovljen godinu dana kasnije. Međutim, naše pitanje je koliko smo zapravo pismeni? Šta utiče na to da je pismenost u Srbiji apsolutno zanemarena i stavljena u drugi plan i da li dovoljno pažnje obraćamo na nepismenost oko nas?
Odbojnost prema knjigama i pisanje kao profesija
Već smo nekoliko puta pominjali koliko se danas generalno malo čita, kao i to koliko se malo pažnje posvećuje mladim autorima i manjim izdavačima. Rezultat toga je opšta nepismenost. Pisanje je kao profesija potpuno zanemarena. Kao anoniman pisac, teško je pronaći izdavača koji je voljan pružiti šansu. Na našem portalu možeš pronaći veliki broj tekstova ako te ova tema više interesuje.
Ni Sajam knjiga više nije ono što je bio
Ne možemo a da ne pomenemo Sajam knjiga i knjige koje se tamo promovišu. Ova manifestacija je vrlo važna za ljubitelje čitanja jer nudi veiliki izbor knjiga, domaćih ili stranih autora. Ipak, najviše se pažnje posvećuje onima čije se zanimanje nikako ne uklapa u ovakvu manifestaciju. Danas svako može napisati knjigu, ali samo retki sebe mogu nazvati piscem. Dakle, pažnja se posvećuje onima koji je ne zaslužuju, a promocija pomenutih knijga vrši se na pogrešan način.
Nepismeni mediji i nedostatak lektora
Veliki broj vrlo popularnih i čitanih medija ne obraća pažnju na to kako će izgledati njihov tekst. Niko ne proverava i ne kontroliše njihov rad. Zbog toga se često mogu podvući kako sitne i zanemarljive, tako i vrlo krupne greške.
Lektora je sve manje, možemo čak reći i da ovo zanimanje polako odlazi u zaborav. Novinari i voditelji na televiziji ne bivaju ispravljani od strane lektora. Pravilan govor i pravilno pisanje potpuno su zanemareni u odnosu na sadržaj koji mediji i televizija plasiraju masi.
Nov pravopis i nova pravila
Jezik je vrlo kompleksna i slojevita stvar. Teško mu je definisati pravila, a još teže je primeniti ih. Jezik je živa stvar i menja se u odnosu na ljude. Tako se iz dana u dan u jeziku javljaju nove reči, a izbacuju se one zastarele.
U skladu sa tim i pravila se menjaju, pa je tako nešto što se ranije smatralo pravilnim, sada potpuno izmenilo. Najčešći primer ovoga je imenica žurka, čija promena u dativu jednine po novom pravopisu glasi žurki, a ne žurci. Prilikpm poređenja, u rečenici Lep k‘o lutka, ne bi trebalo da stavljamo apostrof, pa je tako ponovom pravopisu pravilno reći Lep ko lutka. Stanovnik Kosova, se po pravilnom srpskom pravopisu naziva Kosovac, ne Kosovar.
Ovakvih primera ima bezbroj. Najčešće se greške javljaju prilikom preuzimanja reči iz stranih jezika. Evo nekoliko primera: osoba čije se ponašanje ne smatra prikladnim, već štetnim po društvo u kom je nazivamo delikvent, iako je pravilno reći delinkvent. Glagol štiklirati, zapravo se pravilno piše štriklirati. Imenica bratela, se po novom pravopisu piše bretela, a brushalter je zapravo brusthalter. Isto tako, više ne vozimo rošule, već rolšue.
Nakon svega, moramo naglasiti da i pored novih reči i pravila nikako ne bismo smeli sebi dozvoliti kardinalne greške prilikom pisanja važnih dokumenata i tekstova. Pravila poput, ne se piše odvojeno od glagola, a spojeno sa pridevima, prilozima i imenicama, moramo znati u pola dana i pola noći.
U borbi protiv nepismenosti pored pravopisa, koji bi svaka kućna biblioteka trebalo da poseduje, u velikoj meri može ti pomoći internet. Sajtovi poput Kako se piše i Instagram stranica @dnevna_doza_pravopisa kao i @sovicabezpuskica uspešno se bore protiv nepismenosti, pa ti toplo preporučujemo da baciš pogled i zapratiš ih.
Nepismenost je danas postala opšteprihvaćena pojava. Danas bi se za nekoga ko je stavio tačku na kraju poruke pre pomislilo da je ljut nego pismen. Ne smatramo da se slepo treba pridržavati pravila u svakodnevnoj komunikaciji, ali se makar osnove moraju savladati, kako se krupne greške ne bi pravile onda kada to nikako ne sme biti dozvoljeno.
