Kada je priča o klimatskim promenama zakoračila i u srpski javni prostor, odmah su stigle povike sa svih strana da je reč o globalističkoj farsi. Da vladari iz senke spremaju neku novu podvalu i da se nekakavim šumama Amazonije prikrivaju problemi sa kojima se suočava srpska porodica. Trebalo je da prođe dosta vremena da ideja o očuvanju prirode kod nas zauzme mesto koje joj pripada.
Mnoge zemlje širom sveta i same snose odgovornost za ono što se danas zovu klimatske promene i njihove posledice. Ponegde je to tabu tema i njome se bave oni najhrabriji aktivisti koji rizikuju da ne budu omiljeni u društvu. Zašto se o ovoj temi još uvek stidljivo priča?
Izazov- pomislila sam, obaveza- shvatila
Čuli ste da za suše, poplave, izostanak kiša u Africi, presušivanje jezera, glad i nestanak plemena. Da, to su uglavnim crtama posledice klimatskih promena. U pojedinačnim – to su imena i prezimena ljudi koji su nastradali zbog tih promena, i verujte spisak uopšte nije mali.
Samit u Milanu
Iskustvo boravka u Milanu na samitu koji tradicionalno svake godine organizuju UN, a koji je bio priprema za veliki Cop 26 na kojem ministri iz svih zemalja sveta diskutuju o ovoj temu – bilo je dragoceno.
Kao predstavnici Srbije, moja prijateljica Zvezdana i ja provele smo na samitu pet dana. Suština je bila da mladi iz celog sveta iznesu svoj pogled na ovaj problem i predlože ideje kojima bi se upozorilo na katastrofalne posledice klimatskih promena. Takođe i spreme dokumenta za predstavnike svojih zemalja koji će na velikom samitu pokušati da nađu rešenje problema.
Izazov, pomislila sam kada mi je na mejl stigao poziv od italijanskog ministra za tranziciju životne sredine, Roberta Cingolanija, da uzmem učešće na skupu. Odgovornost – shvatila sam kada sam došla u Milano i uzela učešće u radu sa predstavnicima mladih iz 197 zemalja.
Nojeva Barka u prestonici Italije
Kada kažete klimatske promene, uvek je prva pomisao da je to neka daleka zemlja za koju većina nije ni čula, i nešto što nikako nema veze sa nama. Kada se, nasuprot tome sretnete sa predstavnicama mladih iz 197 zemalja, i u toj Nojevoj barci saslušate kako nestaju čitava sela, kako se iseljavaju kolonije ljudi, kako plemena izumiru pred naletima klimatskih promena i kako civilizacija vodi rat sa prirodom – shvatite da to nije nečiji tamo nego problem svih nas.
Priče sa različitih krajeva sveta
Mladi iz Konga, Nepala, Nigerije, Pakistana, Madagaksara i još 192 zemlje sveta doneli su svoju priču. U Brazilu šume Amazonije nestaju pred očima sveta čiji život upravo zavisi od prašume koju još nazivaju plućima planete.
Mladi iz plemena šuma Amazonije u tradicionalnoj nošnji, pokriveni perima ptica doneli su u Milano svoje tragična svedočanstva o krčenju šuma i laganom nestanku plemena. Iako devet zemalja deli ovaj prirodni resurs, brazilska vlada je donela niz zakona kojima se dozvoljava krčenje šuma. Ova prašuma kao i mnoge tropske tropske šume upijaju između 90 i 140 milijardi tona ugljenika i tako održavaju ekosistem.
Poruke iz Nepala, Ugande, Tanzanije…
Iz Nepala je stigla poruka: Tope nam se himalajski glečeri, iz Ugande: Glečeri se povlače, poplave nikada nisu bile takve, iz Turske vapaj: presušilo nam je jezero, 50.000 flamingosa nema više svoj dom. U Bangladešu zbog poplava i neuspelih prinosa iseliće se deset miliona ljudi, a u Tanzaniji i Keniji temperature su veće a kišni periodi izostaju.
Greta Tunberg je zajedljivo poručila političarima koji su prisustvovali skupu:
Bla, bla, bla, ništa ne radite samo pričate.
Klimatski beskućnici
Prema procenama stručnjaka, usled posledica klimatskih promena mogao bi da usledi veliku egzodus – 200 miliona klimatskih emigranata moralo bi da potraži novi dom. Da li možete zamisliti 200 miliona beskućnika? Ljudi bez zemlje, koji tragaju za novim domom zato što su zbog emisije štetnih gasova, poplava i uništenih useva, žega i glad postali nepodnošljivi?
Da li vam se i dalje čini da su klimatske promene igra globalističke elite ili realan problem sa kojim svi treba da se suočimo? Ako ne možemo da sprečimo seču šuma u Amazoniji, možemo li se u Srbiji udružiti? Možemo li napraviti koncept i zajedno pokušati da odbranimo ono što nam pripada -pravo na vazduh, na zemlju, na život?
