Svetski dan planina obeležava se sa ciljem upoznavanja šire javnosti sa planinskim predelima, njihovim vrednostima i problemima.
Najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine različite starosti i nadmorske visine. Bogatstvo naših planina je upravo to da su neke vrste biljaka i životinja pronađene samo na njima, i nigde drugde na svetu zbog čega je veliki broj proglašen za zaštićene vrste, kao i te planine za zaštićena prirodna dobra. Ovakva bogatstva vrsta, kojima su jedina staništa naše planine, svrstava Srbiju u jedan od šest evropskih centara biodiverziteta.
Pored nacionalnih parkova, jedinstvene divlje vrste žive i na drugim našim planinama od kojih mnoge imaju status zaštite, kao što su Stara planina, Suva planina, Goč, Golija, Zlatibor, Tara i mnoge druge.
Značaj planinskog turizma
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana planina biće planinski turizam. Turizam na planinama može doprineti stvaranju dodatnih opcija u promovisanju očuvanja pejzaža i biodiverziteta. To je način da se očuva prirodna, kulturna i duhovna baština, da se promovišu lokalni zanati i proizvodi visoke vrednosti i proslavljaju mnoge tradicionalne prakse.
Turizam je, međutim, jedan od sektora koji je najviše pogođen pandemijom Covid-19. Na planinama, ograničenja zbog pandemije dodatno su pojačala ranjivost planinskih zajednica. Ova kriza se može posmatrati kao prilika da se preispita planinski turizam i njegov uticaj na prirodne resurse i da se iskoristi za zelenu budućnost.
Svima prija odlazak na planinu i uživanje u svežem vazduhu, prirodi i u zimskim čarolijama. Kopaonik, Tara, Zlatibor i Stara planina su poznati turistički centri. Tu je još mnogo planina čija priroda je neotkrivena i netaknuta, ali možda neće tako i da ostane. Koliko Vas će hteti da ide na planinu ako ne postoje šume, reke, životinje, pa čak ni čist vazduh na njima?
Zlatibor ili srpski Las Vegas?
Turistička odredišta misle da moraju nuditi uzbudljive atrakcije i tako stalno izmišljaju nove kako bi privukli još već broj turista i ostvarili veću zaradu u odnosu na konkurenciju. U našem društvu malo je površina koje nisu podvrgnute komercijalizaciji. Tu spadaju površine namenjene javnom dobru, koje se vrlo često nalaze u jako lošem stanju zbog nedostatka financijskih ulaganja.
Zlatibor pic.twitter.com/SomnLuxb5E
— Doca Brat (@doca_brat) December 6, 2021
S druge strane postoje lokacije koje su komercijalizovane u turističke svrhe toliko da više ni ne liče na planine, nego na ruralni vašar, a primer za to je Zlatibor. Sve u cilju fotografisanja, kako bi se moglo pokazati prijateljima i rodbini, poznanicima sa ciljem buđenja ljubomore i divljenja našim “uspesima”.
Ljudima treba očuvana priroda, čist vazduh, mir, kako bi uživali sa svojim porodicama kada odu na odmor, nikome ne treba svetleće jezero, klubovi, frizeri i sve ostalo što možemo posetiti ili videti u gradovima.
