Društvo

Svetski dan tolerancije: Trpeljivost, jednakost i prihvatanje

Svetski dan tolerancije se još od 1996. godine obeležava 16. novembra. Ovaj dan obeležava se od potpisivanja Deklaracije o principima tolerancije koju su potpisale članice Ujedinjenih nacija pre tačno dvadeset pet godina.

U bukvalnom prevodu na srpski jezik reč tolerancija znači trpeljivost. Može podrazumevati i prihvatanje i uvažavanje tuđih stavova, mišljenja i ideja. S druge strane uz pojam tolerancije usko su povezani i pojmovi poput stereotipa i predrasuda. Da li ona postoji, kako se manifestuje i mnoga druga pitanja koja se tiču mladih, pitali smo Mišu Ljubenovića, psihologa koji već trideset godina radi sa njima.

Tolerancija danas

Naš sagovornik ističe da tolerancija onako kako je mi danas shvatamo i u psihološkom i u pravno-političkom smislu podrazumeva prihvatanje, saglasnost, uvažavanje i svest o tome da živimo sa ljudima koji su po mnogo čemu različiti od nas.

Svaki drugi čovek jeste neka vrsta naše dopune, lične nesavršenosti. Mi u drugima treba da gledamo bogatstvo. Tolerancija takođe predstavlja i moralnu vrlinu. Ona je deo nekog vrednosnog sistema na kome počiva svako društvo, svaka civilizacija, pa čak i porodica. Ako pođemo od toga da je porodica najmanja moguća grupa, u tom slučaju i u njoj se podrazumeva tolerancija, izjavio je psiholog.

Mladi i tolerancija

Kada govorimo o toleranciji i kada vidimo kakva je situacija u medjima i kako se ponašaju mnoge javne ličnosti, imamo jednu potpuno pogrešnu vrstu tolerancije, a to je tolerancija na nasilje. Međutim, i tema nasilja u školama je vrlo aktuelna već dugi niz godina, ali da li je to usko povezano?

Miša nam objašnjava da se trenutna situacija i kultura mogu nazvati posleratnom kulturom u kojoj je mnogo toga iz ratova, u prvom redu nasilje, prešlo u svakodnevni život. Istakao je da mnoge posleratne generacije ispaštaju upravo zbog tog talasa i impulsa koji se iz rata preneo u kulturu i koji je tu ostao.

(Ne)tolerancija u društvu

Šta činiti kada vam se učenik, tinejdžer ili bilo koja druga mlada osoba požali da doživljava bilo kakav vid netolerancije ili diskriminacije od svojih vršnjaka?

Prvenstveno morate da uđete u odeljenje, kad god imate mladog čoveka koji se suočava sa netrpeljivošću prema nekome. Ako govorimo o njemu kao individui, prva stvar koju ja želim da saznam je iz kojih potreba on to govori. Svaka netolernacija proističe iz nekih potreba, frustracija ili nerealizovanih ciljeva u životu, odgovorio je Miša.

Činjenica je da psihologija individue funkcioniše tako da kada osoba ne uspe da zadovolji neku svoju potrebu i ne uspe da postigne neki važan životni cilj, vrlo često potraži krivca u drugima.

Ja im lično ne držim kritike. Ja kroz dijalog želim, u radioničarskom radu, da dovedem to toga da oni uvide pogrešnost svog mišljena. Da vide da postoje drugačiji stavovi koji su jedanko vredni i da uđu u tuđe cipele i osete kako je to kada si ti diskriminisan, kada si ti žrtva netolerancije jer to nimalo nije prijatno, objasnio je. 

Stručnjaci su ipak smislili mnogo radionica koje pomažu mladima da razbiju svoje predrasude i stereotipe. Kada su mladi ljudi u pitanju, koji tek stasavaju i čije predrasude nisu tako usidrene, uspeh tih radionica je poprilično veliki.  

Poruka mladima

Za kraj, naš sagovornik je istakao jednu vrlo poznatu narodnu izreku Mostove je lako rušiti, ali teško ih je zidati.

Time poručio je svim mladim ljudima da moraju da uvaže svako mišljenje i znaju da postoje različita gledišta za sve. Svi neprijatelji u njihovim životima zapravo su veštački i stvarnih neprijatelja nema.  

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments