Te granične okolnosti su posledica epohe. U tom periodu naše istorije je postojao patrijarhat, koji je podrazumevao jednu vrstu načina ponašanja koji je dozvoljen i potiskivanje onog načina ponašanja koje nije dozvoljeno. Zato je to granično. Kada nešto dugo vremena kriješ, ono kad izađe bude bomba od emocija, navodi Teodora i dodaje da joj je zbog toga scenario prelep, uzbudljiv i veoma inspirativan.
Ovo mi je jedinstvena prilika u životu i biću zahvalna Bogu ako budem igrala u još nečemu ovakvom.
Oblak odgovornosti
Dela realiste Borisava Bore Stankovića, poslužila su kao inspiracija Vojislavu Nanoviću da sedamdesetih godina 20. veka napiše scenario za film koji za cilj ima da prikaže grehe predaka Stankovićeve Sofke iz romana Nečista krv.
Ipak, scenario je svoju prvu filmsku klapu čekao pet decenija. Jedno je vreme bio izgubljen, a kada je pronađen trebalo je vremena naći sredstva za realizaciju snimanja. Ukupno pet godina. Snimljen je u režiji Miodraga Petrovića, po adaptiranom scenariju na kom je radila Milena Marković.
Teodora kaže da joj je to što ima priliku da igra u filmu za koji su postojali brojni pokušaji da se snimi, predstavljalo oblik odgovornosti, ali da se više fokusirala na to kako sebe povezuje sa likom Stojne, te da pronikne u to ko je njen lik i kako je bilo živeti u to vreme.
Teško je raditi sa oblakom odgovornosti iznad glave, tako da sam ja osvestila u pripremi da je film značajan, ostavila to po strani i nastavila da se bavim svojom ulogom, rekla je ona.
Oslikavanje patrijarhata mladima
Stanković je u srpskoj književnosti prvi pisao o položaju žene u patrijarhatu, oslikavajući unutrašnje dileme i život između ljubavi i nametnutih dužnosti. Žena je uvek nekome pripadala, bilo ocu, bilo mužu. Njena deca nisu njena, već unuci gazde u čijoj je kući. Uprkos tome, čini se, česta je glorifikacija epohe koja obitava u Stankovićevim delima. Čak, ne toliko same epohe, koliko patrijarhata kao takvog.
Teodora smatra da je usled sveopšteg pada pažnje prouzrokovanog društvenim mrežama, film medij kojim je najbolje mladima prezentovati kako je zapravo izgledao život u tom vremenu. Ističe da je značaj filma Nečista krv – Greh predaka time još veći.
Živimo u vremenu kada se mnogo manje čitaju knjige, mnogo manja je koncentracija ljudi zbog telefona, televizora… Teško je skocentrisati se i gledati na jednu stranu pet minuta, kad si navikao na TikTok video od 15 sekundi. Značajno je jer mi prenosimo jedno književno delo čije poruke moraju biti plasirane mladim ljudima, koji to nisu pročitali ili kada su čitali kao lektiru nisu razumeli na najbolji način, kaže Teodora.
Bitna je, navodi, razlika između filma, gde vidiš žive ljude koji nešto proživljavaju, i časa srpskog jezika od 45 minuta, gde ti profesorka nametne mišljenje.
Velika je razlika kada nešto provučeš kroz sebe i kada učiš za školu, primećuje.
Duša u okovima
S obzirom na tragedije i unutrašnje dileme prisutne kod gotovo svih likova filma, Teodoru sam pitao i da li misli da je ovo film o duši.
Da li je ovo film o duši? Pa mislim da jeste. Upravo to što sam rekla maločas. Kada duši ne daš da nešto oseti, kada duši ne daš da nešto kaže, kada je teraš u jedne okove ona će u nekom momentu morati da ispuni to na neki način. Kada duša plače… Video si, ako si gledao, Milicu Gojković kako je to oslikala kroz lik Anđe. Ja sam se sad naježila kad sam se setila. Kada duša plače, to je strašno. Kada duša voli, to je najlepše na svetu. Kada duša hoće slobodu, to je mnogo jače nego mozak i racio. To je duša. Zato mislim da ovo jeste film o duši, odgovorila je ona.
Film Nečista krv – Greh predaka se nakon festivalske turneje i osvojenih nagrada, kao i premijera u Srbiji i Republici Srpskoj, nalazi na redovnom bioskopskom repertoaru.
