Lifestyle

Ulaznica za Holivud: Andrija Jokić

Poziv koji je promenio sve. Kako su se vrata američke produkcije otvorila za mladog glumca?

Slučaj Tijane Jurić doveo je u Beograd vrhunsku filmsku ekipu iz Holivuda. Njihov zadatak je bio da sakupe ekipu glumaca i snime ostvarenje pod nazivom 48 sati i jedan minut koja govori o otmicama dece. Pored Nataše Ninković i drugih proslavljenih glumaca u filmu igra i naš sagovornik Andrija Jokić.

On nam otkriva kako je dospeo u svet Holivuda, kako je izgledao rad sa stranim producentima i kako je to promenilo njegov život.

Obično je, priča Andrija, prva asocijacija na Holivud vrh filmskog stvaralaštva i on je verovao da karte za ulazak u ovu fabriku snova nisu dostupne svima.

Sve je krenulo sa audicijom. Naizgled običan kasting mladom glumcu otvorio je vrata američke filmske produkcije. Iako bez prethodne pripreme, Andrija ulazi u studio ne sluteći da će upravo taj trenutak promeniti mnogo toga u njegovom životu.

Prisustvovala su dva producenta, Majkl i Sonja, pet kamermana koji su iz različitih uglova snimali kako glumim. Ja čak nisam znao na koju tačno audiciju idem pa sam se pojavio bez naučenog teksta. Ali neposredno pre nego što ću ući, pogledao sam tekst i uspeo da pred kamerama improvizujem. U tom trenutku nisam ni pomišljao na mogućnost da će uloga biti moja, kaže Andrija.

Meseci su prolazili a Andrija je zaboravio i na audiciju i na glumu. Onda je jedan poziv preokrenuo sve. Javljeno mu je da je dobio ulogu u holivudskom ostvarenju. Tada je, kako kaže, shvatio da se velike stvari i uspesi nekada kriju iza sasvim običnih vrata. Neophodno je samo na njih pokucati.

U razgovoru su mi rekli koji su termini za snimanje, prosledili su mi tekst koji moram da naučim i ja sam bio srećan. Posebnim uspehom smatrao sam to što su mene izabrali  između dečaka koji su već bili ostvareni u svetu filma.

Snimanje je trajalo dva dana na različitim lokacijama u Beogradu. Sve je, priseća se, bilo krajnje uzbudljivo i to ne iz razloga što je to bilo  prvo njegovo snimanje već zato što je rad sa takvim producentima pravi izazov.

Bili su zaista dobri i komunikacija sa ostalim glumcima, kamermanima bila je sjajna. Imali smo doručak, ručak i večeru i neverovatnu priliku da spavamo među scenama koje smo snimili. Bilo je to zanimljivo iskustvo.

Andrija Jokić; foto: privatna arhiva

Pored neospornog talenta veoma važnim se pokazalo i poznavanje jezika. Ono mu je omogućilo da se dobro sporazume sa stranim producentima.

To nije bilo presudno ali jeste uticalo na dobijanje uloge jer su producenti videli da mogu da je iznesem kako treba, da ne zamuckujem kad pričam, da normalno izgledam pred kamerama..

Od tog trenutka njegov dalji životni put bio je opredeljen. Samo koji dan ranije on nije mislio da će se ikada ozbiljno baviti glumom.

Ne, nisam pomišljao na to da bih mogao profesionalno da se bavim glumom u životu. Gledao sam filmove, naučio engleski ali nisam mislio da može da se desi da sedim oči u oči sa holivudskim producentima i pričam o filmu u kojem i sam učestvujem. To je za mene bilo neverovatno. Tada sam odlučio da će gluma biti moj životni poziv.

Iskustvo koje je stekao naučilo ga je da sitnice koje često zanemarujemo nekada mogu biti od velikog značaja.

Naučio sam da u takvim situacijama čovek mora da bude smiren. U protivnom ako krenu leptirići u stomaku, mozak blokira i tekst se zaboravi. Važno je iskustvo koje sam stekao sa kamerama, kako da se ponašam pred njima, kako da pričam.

On i dalje kuje planove o budućim projektima i u tome mu karantin ne smeta. Trenutno razmišlja o tome da li će ga pozvati posle kastinga na kojem je nedavno bio. Slobodno vreme pored razmišljanja o novim ostvarenjima, Andrija provodi kao i većina njegovih vršnjaka, uz filmove i vežbe.

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare