Umetnost je odavno napustila sve nekadašnje okvire. Nekada rezervisana samo za društvenu elitu, dvadesetih godina prošlog veka svoje mesto pronašla je i na ulicama. Glavna parola avangardnih umetnika koji su osnovali kult ulične umetnosti bila je: Umetnost na ulicu!. Čitav vek kasnije, tu parolu propagiraju ulični umetnici svih sfera širom sveta.
Motivi i tehnike ulične umetnosti su različiti. Mnogi se slažu i da ne postoji definicija ulične umetnosti. Ipak, svi ulični umetnici na jedinstven način oplemenjuju svoje okruženje. Ulični ples, muzika i murali daju posebnu čar, kako gradovima na Balkanu, tako i najvećim svetskim metropolama.
Ples koji osvaja svet
Brejkdens, poznat i kao brejking, važi za najzahtevniji ulični ples. Nastao je sedamdesetih godina na ulicama Južnog Bronksa. Postepeno je osvajao ceo svet zahvaljujući atraktivnim akrobacijama koje su njegov sastavni deo.
Brejking se sastoji iz više elemenata čijim kombinovanjem se dolazi do zanimljivog i originalnog plesa. Između ostalog, najčešće se mogu sresti potezi koji zahtevaju dosta skakanja i okretanja na leđima i glavi. Zbog toga je nemoguće izvoditi brejking na betonu. Umesto toga, daleko je lakše plesati na pločicama ili obrađenom kamenu. Neki vole i da ponesu linoleum, kako ne bi zavisili od podloge. U obaveznu opremu spada i Blutut zvučnik, kako bi muzika bila glasnija. Što se tiče vremenskih uslova, kiša i vetar često primoravaju plesače da čekaju lepše vreme za svoje nastupe.
Mnogima je pojava umetnosti van kulturnih centara, galerija i drugih ustanova krajnje neobična. Iz toga mogu proisteći predrasude i prepreke za ulične umetnike.Nedostatak znanja o hip hop kulturi je ono što može da dovede do pogrešnih zaključaka, ali sve u svemu, u najmanju ruku ljudi ostanu u šoku kada prisustvuju nizu vratolomija na sred ulice, navodi Mihailo Ristanić, trener u Plesnom udruženju GroovE, za Youth Vibes.
Plesači u Srbiji koji se bave uličnim plesnim stilovima su aktivni i rade konstantno na širenju znanja, popularizovanju i promociji ovih zanimljivih plesnih stilova. Mihailo ističe da se ulični umetnici drže zajedno sa ciljem da neguju uličnu kulturu, kako bi kasnije generacije mogle da prenose znanje i pokazuju rezultate dugogodišnjeg rada svojih kolega plesača.
Plesna dešavanja u regionu posvećena uličnim plesnim stilovima su brojna. Primera radi, aktivno organizuju razne plesne sadržaje: Plesno Udruženje Groove, Magic People, Pub Street Boyz i MBM iz Novog Sada; 2Hot4Stage, Elite Society, Funky Fly, Fucking Beautiful, Recognize Crew iz Beograda; Plesni Studio Style iz Subotice; Izraz iz Šapca; Continuum Dance Studio iz Niša; Flow Jamz iz Smedereva…
Koje sve prilike pružaju beogradske ulice?
Pesma Gruba igraje obeležila neka dešavanja u popularnoj seriji Jutro će promeniti sve. Po ovoj pesmi je imenovana jedna epizoda ove serije. Ona je, zapravo, delo uličnog muzičara Nevena Kogovića. Neven je, došavši vozom iz Zagreba u Beograd, odmah pronašao lokaciju s odgovarajućom akustikom za sviranje. Tako već deset godina na Zelenom vencu svira klavijature, daire, usnu harmoniku i gitaru, ispred tkanine koju je dobio od Udruženja građana Stari grad sa Savskog venca.
Neven pretežno izvodi izvorne narodne pesme i svoje pesme. Kaže da su njegove pesme proistekle iz izvornih narodnih, ali su prilagođene njegovom iskustvu i načinu izražavanja. Ovaj ulični umetnik je godinama disciplinovano odvajao novac od sviranja na Zelenom vencu kako bi snimio svoje pesme. Kako Neven ističe, moguće je zadovoljiti osnovne životne potrebe od prihoda sa ulice, mada oni nikada ne pružaju sigurnosti. Jedni od pokazatelja da se Nevenova upornost isplatila jesu brojne pozitivne reakcije na pesmu Gruba igra, za koju bi voleo da uradi i ekranizaciju.
Pre dolaska u Beograd, Neven je svirao u Zagrebu, Sarajevu, Rijeci, Lovranu, Opatiji, Dubrovniku itd. Beograd mu je, međutim, zauzeo posebno mesto u srcu upravo zbog poznanstava koja su prerasla u prava prijateljstva.
Primetilo me je Udruženje građana Stari grad iz Savskog venca. Upoznao sam Milenu Krstić i Dušana Đukića iz Ansambla KOLO. Bio sam član Svitanja, pevačko-igračke grupe. Takođe sam radio i u plesnoj školi i organizovao javne časove, kaže naš sagovornik za Youth Vibes.
Nevenu ulica pruža slobodu. Navodi da mu ulična umetnost nije promenila život, ali mu je dala smisao. Ističe da je najveća prednost uličnog muzičara to što ne mora da zavisi od trenutnog duha vremena i ukusa većine. Pitanje koje mnogi postavljaju je legitimitet te vrste nastupa. Premda mnogi smatraju da je samo posedovanje instrumenta i dobre volje dovoljno, sekretarijat za kulturu svake godine organizuje audiciju za muzičare i njihove programe. Kako Neven navodi, to je jedini način da muzičari dobiju određene lokacije za svoje nastupe.
Ulična umetnost u službi borbe za kulturu
Već šest godina radovi Andreja Josifovskog Pijaniste oplemenjuju ulice. Inspirisan svojim kolegom sa fakulteta, Andreju je ulična umetnost iz hobija prerasla u još jedno zanimanje. Andrej je asistent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U pauzama od spremanja doktorata i ulične umetnosti crta, putuje i čita. Organizator je Kutka ulične umetnosti u SANU i tvorac Runaway festivala na Bežaniji. Neki od njegovih radova su krunisani nagradama Fresh talent i Youth heroes. Andrej je svojim delima više puta zadivio javnost. Sam izdvaja rad Ja sam Akiko i serijal radova na vodi, a tvorac je i najvećeg portreta na svetu Novaka Đokovića. Premda je ulična umetnost za nas još uvek nova, Andrejeve kolege su prepoznale njenu važnost.
Velikani arhitekture koji su dobijali nagrade za životno delo su prepoznali važnost ulične umetnosti. Pokojni profesor Branislav Milenković me je oslovljavao sa Maestro. Jako je cenio to što radim. Rekao mi je da ulepšavam arhitekturu svojim radovima, da je činim živom i ponovo dopadljivom, objašnjava Andrej za Youth Vibes.
Andrej se bori za umetnost i kulturu jer tako vidi svoju ulogu u društvu. Ističe da je to ono što je bačeno u zaplićak. Pokojni Vlada Veličković je rekao: ’Naš narod je gladan kulture’, što je velika istina. Trudim se da vratim kulturu na sam vrh, gde joj je i mesto u svakom civilizovanom društvu, dodaje Pijanista.
Kako je do ovako važnog cilja nemoguće stići potpuno samostalno, ulični umetnici se drže zajedno. Tako se smanjuje broj pokušaja manipulacija u vidu tema i vrsta radova. Andrej navodi da samo kao tim tome mogu da stanu na put.
Ja posmatram uličnu umetnost kroz prizmu arhitekture. Mnogo mi pomaže znanje sa prvih godina studija. Ipak, poznavanje arhitekture nije preduslov. Neko ko je slikar, a bavi se ovim, crpeće inspiraciju iz slikarstva, kaže naš sagovornik.
