Usamljenost po definiciji podrazumeva neprijatnost ili bol usled nekog nedostatka u osnosu prema drugima. Ljudi koji su usamljeni često žude za ljudskim kontaktom, ali im teško ide povezivanje sa ljudima.
Usamljenost je vrlo neprijatno osećanje, koje se ispoljava kada čovek oseća da je suviše slab, da ne može da podnese svoje stanje. Usamljenost je jedan signal, poput alarma, koji treba da nas upozori da nešto nije u redu. Za čoveka je vrlo važno, čak nekada presudno za opstanak, da ima dobre, čvrste i bliske društvene odnose, kaže psiholog Žarko Trebješanin za Youth Vibes.
Dodaje da čovek koji je usamljen, ima nagon da potraži bliske odnose jer čovek je društveno biće i ne bi mogao da opstane bez drugih ljudi.
Ako osećanje usamljenosti postane hronično, onda može doći do ozbiljnih poremećaja, ne samo na psihičkom planu, već i na nekom telesno-fizičkom planu.Ti ljudi lakše podležu bolestima, imuni sistem im je slabiji i češće se razboljevaju. Usamljeni ljudi vrlo često žive kraće od ljudi koji imaju zdravu sredinu, objašnjava psiholog.
Životno doba tinejdžera i mladih odraslih ljudi je period građenja identiteta i otkrivanja ko smo kao pojedinci. U današnje vreme neki govore kako je ovo samo težak period života i jedna iluzija, dok mnogi smatraju da u ovom periodu sve češće nastupa usamljenost.
Prema anketi koja je sprovedena na instagram profilu Youth Vibes-a, 46% ispitanika je odgovorilo da je usamljeno.
Usamljenost kao iluzija
Studentkinja psihologije Jovana Denčić misli da je preterano generalizovano mišljenje da su mladi danas usamljeni.
Nisu, uvek je bilo i uvek će biti te posebne grupe mladih ljudi koji imaju poteškoća da pronađu sebe. Zbog toga se osećaju otuđeno i usamljeno. Ovaj problem smatram najprisutnijim kod tinejdžera, negde od 15. godine, a koliko će trajati je individualno, nekad i do sredine dvadesetih. A opet i ovo je generalizovano, jer čovek se u svakom periodu života može suočiti sa osećajem usamljenosti, objašnjava ona.
Dodaje da ako se osećamo srećni sa sobom onda nestaje i taj osećaj jer usamljenost je iluzija koju sami stvaramo tražeći sebe.
Ako se izgubimo tražeći ili završimo na pogrešnom putu, mislimo da smo nešto što nismo i na silu to nastojimo da održimo. Uvek ćemo živeti u iluziji usmaljenosti.
Usamljenost kao stanje uma
Opšte definicije opisuju usamljenost kao stanje uma, odnosno osećaj samoće, tuge, praznine i neželjenosti.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je danas u velikom porastu usamljenost, bilo je uvek ljudi koji su manje više usamljeni. Međutim, kako on kaže, danas je to jedan socijalno-psihološki problem, zato što mnogo toga u savremenom društvu ide ka tome da se ljudi izoluju. Po njegovom mišljenju uticaj ima i neoliberalni sistem kapitalizma, koji stvara konkurenciju, stvara želju za takmičenje, gde svakog vidimo kao nekog konkurenta.
Pogotovo se kod mladih oseća usamljenost, savremena tehnologija gura mlade u usamljenost. Na mrežama se stvaraju virutelni prijatelji, pratioci, ali nema pravih prijatelja, ljudi od krvi i mesa. Nema dubokih i bliskih kontakta, fale kontaki lice u lice i dodiri. Najčešće usamljenost kod mlađih ljudi se javlja u periodu prelaska iz srednjih škola na studije, kaže Žarko.
Kako kaže ima ljudi koji se osećaju prilično slabim, nemoćnim, koji imaju pesimitični način mišljenja. Koji smatraju da su bezvredni, da niko neće da se druži s njima, da nisu lepi i atraktivni. To dovodi do toga da ono što čovek misli se ostvaruje. To je negativna reakcija, koja još više baca u usamljenost.
Prirodno je za čoveka da bude u društvu, ali ako neko ima problema sa socijalnim kontaktima, to je stvar za terapiju. Tamo će čovek postepeno da uči kako da prevaziđe svoje strahove, kako da se predstavi na jedan način koji je i prirodan i pozitivan. Socijalni kontakti se uče, to je ono što je bitno da se shvati. Ne treba čovek da se odriče mobilnih telefona, ni tableta, ni kompjutera, ali mora da shvati da tako neće naučiti ono što je neophodno za socijalne odnose. Da opaža, da čita i neverbalne znake, da pokazuje, da se izražava i na verbalni i na neverbani način. To je veština koja zahteva vreme, objašnjava psiholog.
Kako prevazići usamljenost?
Rešenje za prevazilaženje usamljenosti postoji, ali je važno da osoba prepozna problem. Ukoliko ne može da se izbori sama sa ovim osećanjem, uvek može potražiti pomoć psihologa.
Naši ispitanici savetuju:
Psiholog, rad na sebi
Raditi stvari koje te ne čine usamljenim. Promeniti okolinu, najbolje sam sebi pomoći.
Samo da se osvesti taj osećaj/problem i da se sazna odakle dolazi. Meni je meditacija pomogla.
