U pabu ,,Labeerint“ je te večeri bilo mnogo ljudi, ali i dobre atmosfere. Vanja Mušović je održala promociju svoje prve zbirke pesama ,,Pod suncem“. U prvim redovima bili su njena porodica i prijatelji, a događaj je upotpunila i izložba fotografija Vanjine prijateljice Tone Fritsdotir i muzički program benda Toxirro.
Vanja je za Youth Vibes sumirala utiske nakon događaja, a razgovarali smo i o njenoj inspiraciji, stvaralaštvu i daljim planovima.
,,Pod Suncem“
Na pitanje zašto zbirka nosi baš ovaj naziv, Vanja ima odgovor u koji je potpuno sigurna.
Pod Suncem se vidi neka istina, nešto što ne može da se sakrije noću, ono što ne možete ni da sakrijete sami od sebe. Sve to nekada izađe na videlo.
Kako kaže, upravo zbog toga je motiv koji se prožima kroz gotovo svaku odabranu pesmu Sunce.
Pored Sunca, postoje i drugi motivi poput prirode i kiše. Ipak, ne želi da otkriva previše i ,,pokvari“ iznenađenje.
Lepota ove zbirke krije se u tome što motive koje ja možda ne izdvajam ili ne vidim možda može da pronađe neko drugi. Vrlo malo teksta može mnogo da kaže.
Autobusi kao inspiracija
Pitanja o izvoru inspiracije autora su uobičajena, ali odgovori nisu. Vanja nam je za početak rekla samo neke osnovne izvore, poput filmova, slika, dela drugih autora.
Ipak, za njenu inspiraciju, ovim izvorima inspiracije priključio se i autobus.
To mi je jedno od omiljenijih mesta. Najviše različitih ljudi ima u autobusu. Samo posmatram ljude i smišljam neke njihove priče i uživam u tome. To je tako neočekivan i zanimljiv skup ljudi koji se iz nekog razloga uputio na isto mesto u isto vreme.
Vanja kaže da svakodnevno koristi autobus za put od kuće do fakulteta. Kada već pominjemo putovanje, vreme je da otkrijemo kako je izgledao njen književni put.
Od prvih stihova do prve knjige
Vanja je svoje pesme slala na razne konkurse, a njih je bilo mnogo. Ispostaviće se da je konkurs ,,Zlatni hrast“ koji je raspisala beogradska ,,Nova poetika“ onaj ključni. Zbirku je poslala u pet do dvanaest, bez jasnih očekivanja, ali sa namerom da njen rad neko pročita. Nije odnela pobedu, ali je njen cilj ostvaren – rad je zapažen, a prepoznati su želja i talenat.
Prvi utisak je bio nerealan sve dok mi nije došla knjiga u fizičkom izdanju. To je bio dug proces, trajao je oko šest meseci. Radili smo na lektorisanju, koricama i svemu, ali meni je i dalje delovalo nerealno.
Uprkos neverici, Vanja je svesna svog rada i truda, a još više toga da se sve isplatilo.
Ovo je tek početak. Kada smo čitali bajke kao deca, bilo je sedam brda i sedam gora. Ovo je moje prvo brdo i trenutno sam na njegovom vrhu.
Poruka za nove autore
Vanja je i sa same promocije poslala poruku podrške svima koji su na putu ka svom prvom brdu.
Ne odustajte od svoje umetnosti, bilo da ste slikari, muzičari… Neće se novčano isplatiti, to ne mogu da garantujem, ali isplatiće ti se jer ćeš se osećati kao pobednik kada vidiš neko svoje delo i čuješ da je nekome izazvalo neku emociju.
Osim poruka ohrabrenja, ključna je i podrška. Kod Vanje je podrške bilo na pretek, od porodice do prijatelja koji su bili tu za nju sve vreme. Ipak, uprkos toj vrsti podrške, ona je ipak želela da znak uzvika stavi na nas same.
Mi sami moramo da verujemo u ono što radimo. Moramo da znamo da to što izlazi iz nas ima nekog smisla. Ja krenem od pitanja da li bi se išta od ovoga desilo da nisam poslala svoje pesme. Moraš da se kladiš na sebe, da kažeš sebi da zaslužuješ što više.
Najvažniji savet je najkraći i deluje najjednostavnije, ali prema njenin rečima, sigurno dovodi do uspeha:
Verujte u sebe i borite se. Samo trud i borba mogu da vas dovedu do tog nekog prvog brda, a dalje tek sledi borba, takav je ovaj svet.