Muzika za slušaoca predstavlja zabavu, razonodu, beg od realnosti, ali za samog tvorca muzike ona može da predstavlja i papirologiju i nejasne ugovore. Muzička industrija stalno traži nešto novo, neprestano se menja i kao takva pogodno je tlo za izbijanje raznih problema i nesuglasica. Pandemija je otežala život umetnika i donela nove probleme ali je i istakla one već postojeće. Tako je muzička industrija stavljena pred jedan od najvećih izazova do sada.
Komercijalizacija muzike
Većina ljudi sluša muziku preko neke striming platforme koja im omogućava da bilo kada imaju neograničen pristup muzici, a jedno vreme to se činila kao jedina opcija. Međutim, koliko god da su striming platforme efikasne za ljubitelje muzike, one ne idu u prilog muzičarima.
Najveći deo muzičara ima sklopljen ugovor sa nekom izdavačkom kućom što znači da i ona dobija deo novca od njihove muzike. Koliko novca tačno dobije umetnik a koliko izdavačka kuća zavisi od ugovora, ali platforma Spotify daje i do 70% prihoda od slušanja muzike izdavačkoj kući muzičara.
Najbolje alternative su koncerti i prodaja pesama i albuma na platformama kao što je iTunes. Zbog pandemije, koncerti i turneje su obustavljeni pa se tako veliki broj izvođača koji su preživljavali od turneja našao u problemu. Mnogi umetnici su svoju muziku sklanjali sa striming platformi u znak protesta i lične nezadovoljnosti, kao na primer Džej Zi i Tejlor Svift.
Novi izvođači kao pretnja starijim
Još jedan od aktuelnih problema muzičara je taj što ne mogu dugo da drže pažnju publike. Svaki dan se pojavljuju novi izvođači, neretko vrlo mladi, a svako od njih je publici zanimljiv zbog neke unikatne crte. Zbog toga, muzičari osećaju pritisak da budu stalno i svuda prisutni, od društvenih mreža do turneja.
U toj žurbi da ostanu interesantni i da uvek imaju nešto novo da ponude, često zanemaruju samu muziku i fokusiraju se samo na njenu promociju. Ponekad moraju da budu prisutni na društvenim mrežama iako to ne žele ili je loše za njihovo mentalno zdravlje, a i da menjaju prvobitan žanr i prelaze u mejnstrim jer će tamo naizgled, brže doći do uspeha. Ovakvo okruženje nije zdravo za muzičare, pa često u borbi za preživljavanje u okrutnoj muzičkoj industriji, nastradaju.
Autorska prava i ugovori sa izdavačkim kućama
Ugovori po kojima prava na muziku zapravo nisu umetnikova su česti i ovaj problem ima na hiljade izvođača širom sveta. U najvećem problemu su mali umetnici koji nemaju advokate i armiju fanova iza sebe. Muzičari ne samo da ostaju bez novca koji bi dobili od starih dela, oni ostaju i bez svoje umetnosti.
Ova nepravda pogađa i velike zvezde. Tako na primer, nakon isteka ugovora, Tejlor Svift je promenila izdavačku kuću ali nije uspela da zadrži svoju muziku. Pesme, koje je većinski pisala ona i koje su o njenom ličnom životu, nisu bile njeno vlasništvo nego su pripadale njenoj izdavačkoj kući. Nakon niza pokušaja da otkupi svoju muziku, shvatila je da je jedini izlaz da opet snimi albume koji joj ne pripadaju. Tejlorin novi potez su mnogi osudili kao uzaludan. Snimanje, objavljivanje i promocija stare muzike je dug i naporan proces koji svakako nije isplativ kao snimanje nove muzike i ovo rešenje ne odgovara svima.
Muzičari često nemaju novca da opet snimaju nešto što je već snimljeno, a ni resursa da tu muziku promovišu. Međutim, sada je ova tema prisutna ne samo među pripadnicima muzičke industrije već i među publikom, a njena popularizacija možda donese i rešenje.
Muzika je ono što mnoge ljude pokreće, motiviše i ispunjava ali se retko ko se zapita koji put stvaralac muzike pređe da bismo mi u njoj uživali. Svaki od ovih problema prevazilazi pitanje novca i zalazi duboko u moralne principe modernog društva. Zašto je umetnost postala jeftina i ismevana, zašto ne brinemo o ljudima koji nam donose radost, da li imamo pravo da trgujemo emocijama i melodijama i da li je ovo početak kraja tiranije u muzičkoj industriji? Ne znamo, ali možemo da se nadamo da je ovo početak neke nove muzičke revolucije.