[edgtf_dropcaps type=“normal“ color=““ background_color=““]Š[/edgtf_dropcaps]uštanje lišća pod nogama privlači mnoge sportiste i šetače pasa na kej. Mir, tišina i jesenje boje najbolje ga dočaravaju u ovo doba godine. Udaljen od centra grada, on je još uvek skriven od betona i gužve. Pecaroši od ranog jutra zauzimaju svoja mesta na keju, čije manje pristupačne delove čuvaju divlje deponije. Neobična skupina polomljenih kreveta, stolica i plastike zapravo je dom i za nekoliko pasa lutalica.
Mislim da će smeće za nekih 50 godina zatrpati ovu planetu, da ćemo se kao u onim apokaliptičnim filmovima probuditi jednog dana i pitati se šta je ovo, a sami smo tome krivi, rekla je Nišlijka koju smo zatekli kako pored reke bere glog.
Iako na prvi pogled sve deluje sređeno, naš grad i te kako ima problema sa deponijama. One niču na najneobičnijim, skrivenim mestima kojima ne prolazi mnogo ljudi. A ako ne možemo da ih vidimo, znači li da ni ne postoje?
Problemi se ne rešavaju preko noći
Nišlije se slažu da više kanti i kontejnera neće rešiti problem. Navika ljudi je prosto jača i dok god se kao pojedinci ne promenimo, dodaju da nećemo moći da se rešimo divljih deponija.
Nisu u pitanju samo kante, mislim da svaki pojedinac treba da razmišlja, ne može samo jedan čovek. Recimo ovaj šut što izbacuju, ljudi ga samo ostave bilo gde, i to je još veći problem, još veće zagađenje, rekla je jedna starija sugrađanka.
Pored divljih deponija u Nišu, šetačima je zasmetalo i razbacivanje smeća po igralištima i izletištima. Stariji za to krive mlade, mladi starije – ali svakako niko ništa ne preduzima. Mesta na koja ljudi dolaze kako bi se odmorili, uživali u prirodi, i dalje su prepuna smeća koje (očigledno neko) za sobom ne sakuplja.
Jedino što nas ljude dovede u red je kada postoji strah od novčanih kazni ili da postoje neke patrole da prolaze. Treba malo više i oglasa nalepiti ljudima i apelovati, jedan je od predloga.
Koliko bi uopšte bilo isplativo da se uvedu novčane kazne? Rešenje bismo onda imali na papiru, ali ne i u stvarnosti.
Nije to ovde čak ni najveći problem, oko zgrada ima najviše đubreta. Kakve kazne, nema ništa od toga, ko će da hvata narod?, dodaje jedan biciklista u prolazu.
Akcije čišćenja u Nišu nedovoljno promovisane?
Većina prolaznika priznaje da je za neke akcije čišćenja čula preko komšija, prijatelja, televizije, ali tek nakon što su se održale. Mediji ovakve akcije prenose, prolaznici dodaju da je to lep primer, ali niko ne poziva građane da u njima učestvuju.
Ja sam čula da su ljudi iz Zaječara čak dolazili da čiste pored Nišave. Ako je to tačno, to je stvarno pohvalno, samo zašto bi trebalo iz Zaječara? Imamo i mi omladinu i možemo da se organizujemo, komentar je jedne Nišlijke.
Ja se sve nadam da će neka mlađa generacija, pa se uzdam, valjda će neko da spasi ovu zemlju? Vi ostajete na ovoj planeti ali i mi živimo, a šta vam ostavljamo? Smeće i đubre, a nikad nema para za kulturu, za ekologiju, za sve to nema para, zaključila je Nišlijka nastavivši da bere glog.
U međuvremenu mlađe generacije…
Početkom oktobra, učenici Gimnazije “9. Maj” organizovali su akciju čišćenja dela keja kod Merkatora. U toku jednog popodneva, učenici druge godine sakupljali su otpad zajedno sa vršnjacima iz još tri srednje škole. Tom prilikom sakupljeno je 20 do 30 džakova smeća.
Ipak, ovakvih primera je malo. Povremene akcije kao i epidemija neće tako lako spečiti nastanak novih deponija – ali jesu prvi i najvažniji korak ka rešavanju problema.
