Lifestyle

YV na terenu: Tvrđavski most, glavna tema razgovora među Nišlijama

Lep, uređen i čist Tvrđavski most kakvog ga Nišlije pamte, sada je pun umornih i iscrpljenih radnika koji svakodnevno rade na njegovoj rekonstrukciji. Mesto na kojem puno prolaznika koje smo pitali ima lepih uspomena, sasvim je uništeno.

[edgtf_dropcaps type=”normal” color=”” background_color=””]S[/edgtf_dropcaps]unčanim početkom nedelje na mostu stoje prave i stabilne metalne skele. One već preko 200 dana mirno posmatraju ljude koji prolaze ne obraćajući pažnju na njih. U vazduhu se oseti skoro osušena farba, kao i sveže izvaren metal koji se i dalje sija. Takođe je primetno i nezadovoljsto prolaznika koji ljutito i razočarano gledaju majstore koji pokušavaju što pre završiti svoj posao.

Zašto radovi na mostu toliko traju?

Jedan od radnika na mostu, u tom trenutku, ponudio se da podeli sa nama njegovo mišljenje o tom projektu.

Slobodan Jovanović iz Niša, kao varioc radi od početka rekonstrukcije. Ovaj šezdesetčetvorogodišnjak smatra da će most po završetku radova biti mnogo lepši nego pre. Za kašnjenje celog projekta krivi firmu iz Beograda koja ne plaća redovno izvođačima za rad. Takođe, navodi da je od početka radova bilo više zastoja i pauza od po nekoliko dana nego zapravo rada.

Nisam ja toliko obraćao pažnju na to, za mene je to nevažno, kazao je Slobodan na činjenicu da je Tvrđavski most ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Do kraja njegovog dela posla ostalo je još 10-ak dana, nakon čega dolaze radnici iz drugih firmi da postavljaju mermerne ploče i staklenu ogradu. Ipak, on misli da se rekonstukcija neće završiti uskoro.

Mnogi prolaznici i ne znaju za novi rekord

Pitali smo prolaznike da li podržavaju uređivanje mosta. Mišljenja su bila vrlo podeljena. Dok su neki ljudi surovo protiv uništavanja dosadašnjeg, drugi deo podržava rekonstrukciju. Misle da treba ulepšati ovaj grad makar dugim i vrlo često prekidnim radovima na istom.

Zaista mi je čudno da ovoliko dugo traje rekonstrukcija. Za divan most vezuju me lepe uspomene na detinjstvo. Otac mi je bio berberin – imao je radnju preko puta škole “Vuk Karadžić”. Stalno sam prolazio tim mostom. Treba da se završi ako je već započet samo mi nije jasno ko će da ga završi? Treba li da dođu Kinezi, Japanci da bi se završilo, ne razumem”, rekao je jedan od prolaznika koji bi želeo da ostane anoniman.

Puno ispitanika nije znalo da je most ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Prva reakcija je bilo čuđenje, neki su čak i psovali našu družavu i grad Niš jer smatraju da je to vrlo glup razlog za takvu vrstu svetskog rekorda.

 

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments