[edgtf_dropcaps type=“normal“ color=““ background_color=““]M[/edgtf_dropcaps]oglo bi se reći da su grad Niš i njegovi građani dugo bili ponosni na broj mladih koji izlazi u grad. Ulice su uvek bile prepune sveta, a u kafićima su se skupljali najrazličitiji uzrasti i pravili galamu. Žagor ljudi ulivao je euforiju svima koji bi se našli na nekom od poznatih mesta za izlaske u Nišu petkom ili subotom uveče.
Dolazi zima
Međutim, sve je manja i manja mogućnost iskorišćavanja otvorenih stolova. Dušan je vlasnik kafića na još jednom poznatom mestu za izlaske u Nišu, parku Svetog Save. On je izjavio da se to u njegovom kafiću regulisalo ograničavanjem broja stolica za jednim stolom. Uveče, kako je rekao, dođu mladi koji sede unutra, ali taj broj nikada ne prelazi ograničenje. Primećuje da ljudi neretko izbegavaju ulazak. Pogotovo stariji ljudi, oni skoro uvek gledaju da ne uđu, jedino mlađi ulaze, rekao je Dušan. Broj osoba po kafićima je opao u odnosu na leto, međutim to nije jedini razlog. Kao što je poznato, desio se drastičan skok novozaraženih, i po Dušanovoj proceni, ljudi su se uplašili. Takođe su na snagu ponovo stupile neke mere vezane za ograničavanje gostiju.
Ljudima prosto treba toplo mesto na kom bi mogli da popiju nešto i porazgovaraju, jer nije uvek svako u mogućnosti da primi goste u svoj dom. Primećuje se ogromna praznina na mestima gde nekad igla nije mogla da padne.
Ko se kako snalazi?
Gosti
Kada je vreme prigodno petkom i subotom uveče, dosta mladih to iskoristi za sedenje u kafiću. Kafići predstavljaju rešenje za okupljanje uz hranu ili piće, a manja je verovatnoće zaraze nego okupljanje u nečijem domu. Ipak, kućna okupljanja su idalje aktuelna. Kod kuće je toplije, a unutar kafića je više nepoznatih ljudi, kaže Iva. Ona još navodi da je kafić skuplja varijanta.
Kad se sve sabere i oduzme, gužva je svakako mnogo manja nego pre širenja virusa, ali ne može se reći da su oni najpopularniji kafići prazni. Na samom kraju već spomenutog, dobro poznatog Kazandžijskog sokačeta, je najveća gužva na otvorenom, u udarnom periodu. Ipak ni to nije prevelik broj ljudi. Žudnja mladih za normalnim životom je prevelika, i vidna. Trude se da žive i izlaze kao nekad, ali to nije moguće, s obzirom na pritisak koji pruža celokupna situacija. Nažalost, mnogi pokušavaju da normalizuju situaciju time što ne nose maske, i na taj način zaboravljaju šta nas snalazi.
Ugostiteljstvo
Ovako se snalaze gosti, a zanimljivo je kako su se snašli neki kafići poput ovog koji smo mi posetili. Dušan nas je uputio da skeniramo (podebljano)QR kod(podebljano) koji se nalazio na stolu kafića. On nas je odveo na sajt, koji u slučajevima zamenjuje konobara. Ovo su napravili da bi što manje dolazilo do kontakta između gostiju i konobara, kako bi se rizik smanjio. Samo u par klika može se naručiti, i porudžbina stiže za sto.
Pošto je odgovornost preneta na nas same, pritisak je veliki. Sami moramo da znamo šta je najbolje za nas. Svi dobijaju potrebu da se snađu, kako bi život učinili makar malo sličnim kao nekad. Tome ne svedoče prazne ulice, i prazni kafići, ali Niš može ostati ponosan na činjenicu da će u njemu uvek biti naznaka mladog života.
