Ova godina kao da nas stalno stavlja na ispite, pa pored borbe sa koronom, tu su i mnoge druge sa kojima se suočavamo. Sada leto nije leto bez poštovanja određenih mera poput nošenja maski, ali šta ćemo kada šuma više nije šuma?
Ono što je prethodnih dana uzdrmalo društvene mreže jeste izrada plana regulacije za kompleks „Avala Film“ na Čukarici. Prioritetni cilj plana je razvoj filmske industrije, ali i prateći sadržaji kao što su obrazovne ustanove, poslovni i stambeni objekti. Međutim, pitanje koje se postavlja jeste ukoliko se sve to izgradi, koliko će mesta zauzimati Košutnjak? Koliko nam zelenih površina preostaje?
Šta je na nama?
Uvidom u novi plan regulacije ustanovljeno je da je izgradnja planirana na 86,8 hektara, od čega na 26,8 hektara šume. Tako je planirano da 19 hektara šume nestane, što ostavlja svega sedam hektara šume. Na društvenim mrežama odmah je pokrenuta akcija i skrenuta je pažnja da se osim potpisivanja peticije koju možeš potpisati ovde, može napisati primedba u pisanom obliku dok traje rani javni uvid. O tome koliko je važno da se informišemo i šaljemo primedbe i sugestije, razgovarali smo sa Jelenom, studentkinjom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Važno je da ljudi šalju svoje primedbe tokom ranog javnog uvida jer je to upravo prilika da utiču na plansko rešenje, navodi Jelena. Ljudi bi trebalo da budu više upućeni i informisani o onome što se dešava u njihovim gradovima.
Rani javni uvid je prilika za sve da utiču na plansko rešenje već u fazi izrade i traje 15 dana od dana oglašavanja na sajtu grada, opštine ili u sredstvima javnog informisanja. U samom toku ranog uvida sva zainteresovana pravna i fizička lica mogu podneti primedbe ili sugestije u pisanom obliku.
Ipak, nije samo Košutnjak…
Još se nije završila priča sa Košutnjakom, a već se naišlo na novu temu sličnog dešavanja. Prema tekstu na VOICE-u jedna Novosađanka je na svoje ime kupila 205 parcela na Fruškoj gori, jednu u Bajinoj Bašti. To bi značilo da je čak 34,5 hektara Fruške gore i obronaka u njenim rukama. Kako piše Voice ograđeni su hektari i hektari dela Nacionalnog parka, i tako je onemogućeno korišćenje javnog dobra turistima, planinarima i lokalnom stanovništvu. Ceo tekst možeš pročitati ovde.
To je prostor u kome se svaki dan krećemo, radimo, rekreiramo i važno je da taj prostor bude izgrađen prema našim potrebama. Ipak, informisanost nam nedostaje. Informisanost mladih je po meni na prvom mestu. Jer tek kada se informišemo možemo i da se angažujemo, kaže Jelena.
Na ovakve stvari kao društvo moramo da imamo reakciju. Uz klimatske promene nedopustivo je da zelene površine nestaju usled pravljenja različitih kompleksa i imanja. Zato zajedno kao društvo moramo da se borimo za ovakve stvari.
