TOP

Zašto bi introverti bili trn u očima društva?

Činjenica je da su introverti često nedovoljno shvaćeni u današnjem društvu. Živimo u vremenu u kome je svakodnevno javno eksponiranje različitih segmenata nečijeg života, te je nekim ljudima neprihvatljivo kada osoba nema potrebu za isticanjem. Introvertni ljudi sa sličnim iskustvom širom sveta pružaju podršku drugima iznoseći svoje priče. Mnogo je članaka, filmova, serija, govora ljudi iz različitih krajeva, posvećenih ovom društvenom problemu.

Čuveni švajcarski psihijatar i teoretičar analitičke psihologije, Karl Gustav Jung, dao je ogroman doprinos pokušajima klasifikacije ličnosti, prvenstveno u svojoj knjizi Psihološki tipovi. Jung razlikuje dva glavna različita stava prema životu, stav introvertnosti i stav ekstrovertnosti. Oba ova suprotna stava su prisutna u ličnosti, ali je obično jedan od njih nadmoćan i svestan. Introvertovan stav orijentiše osobu ka unutrašnjem, subjektivnom svetu, a ekstrovertovan ka spoljnjem, objektivnom svetu. Jungu i njegovim savremenicima, ali i stručnjacima današnjice, introverti nisu trn u oku. Ipak, to se ne može reći i za većinu društva.

U školskoj sredini u kojoj radim, najčešće se dešava da u nekom odeljenju prve probleme imaju učenici koji su mirni, ne sklapaju lako prijateljstva i nisu deo grupe. Funkcionišu nešto drugačije od većine svojih vršnjaka i dešava se da budu etiketirani u odeljenju kao neko ko nije druželjubiv i stalno radi sam, i ima pogrdne nadimke poput „čudak“, „sebičnjak“ i slično, navodi pedagog Marija Kostić iz Požarevca.

Introvert ruši stereotipe o introvertima

Da introverti i te kako ne moraju biti u senci, pokazala je žena koja se zalaže za bolji status u društvu svih onih okrenutih svom subjektivnom svetu. Suzan Kejn je završila Pravni fakultet Univerziteta Harvard. Napisala je mnoge knjige upravo na temu introvertnosti za koje je bila nagrađivana. Kaže da je i sama introvertna osoba i da je na svojoj koži mnogo puta osetila pokušaj zajednice da preokrene prirodu njene ličnosti.

Tihi ljudi, jedna od knjiga Suzan Kejn, dugogodišnji je bestseler na listama svetski poznatih časopisa i dobitnik nagrada, navodi Laguna na svom zvaničnom sajtu.

To je knjiga koja će pomoći svim smirenima i skromnima da se i njihov glas čuje u svetu punom buke, ali i da bučni shvate da je ponekad bolje slediti one koji tiho govore nego slušati samo nametljive i glasne.

Suzan svojim aktivizmom ukazuje na uspon ekstrovertnog ideala, uvek potkrepljena činjenicama. Ajnštajn, Darvin, Džoan Rouling, Stiv Voznijak, neki su od introverta čija su dostignuća promenila svet, a na koje se Suzan neretko poziva. Njen TED govor, Moć introverta, prikupio je pažnju slušalaca širom sveta i mnoge naveo na razmišljanje.

Učinak kulture u osvešćivanju zajednice

Razvoj kulture treba da doprinese i boljoj slici društva ukazujući na probleme nalik ovom. Nije retkost da ljudi zbog dobrog filma, serije ili knjige prošire svoje vidike. Insajder je jedan od portala koji su objavili listu filmova posvećenih introvertima. Likovi serije The Bing Bang Theory su introvertni, kao i glavni lik serije Breaking Bad. Popularna knjiga Fredrika Bakmana, Čovek po imenu Uve, čitaocima pruža uvid u svet introvertne ličnosti. I knjiga Kristine Bernt, Jači ste nego što mislite – rezilijentnost moć duševene otpornosti, bavi se temom introverta. Ima još književnih i televizijskih dela koja se bave ovom tematikom. Ona bi mogla da posluže kao dokaz da introverti, ekstroverti ili ambiverti ne bi trebalo da budu na bilo koji način etiketirani.

Kako se ophoditi prema introvertima?

Introverti su često odbačeni zbog svoje prirode, a želeli bi da budu deo zajednice. U ranjivom periodu srednje škole ovo može biti naročito kobno po samopouzdanje jednog introverta.

Učenje strategija društvenosti i socijalne uključenosti podiže emocionalnu i socijalnu inteligenciju i „otvara” introvertnu osobu. Kod ovih osoba važno je osnaživanje, a ne preuzimanje uloge zaštitnika, tutora… Nekad se može posredovati i biti u ulozi osobe koja reguliše komunikaciju i osnažuje osobu da govori, objašnjava Živkica Đorđević, pedagog i predsednik Udruženja Kreativna pedagogija iz Požarevca.

Dodaje da do srednje škole učenika treba pripremiti za uloge u kojima će se naći.

Okruženje adolescenata je jako surovo i nije mesto za početak učenja. Pripremljeni adolescent introvert koji je pobedio stid i koji sa lakoćom iskazuje svoje kvalitete zavredeće pažnju svojih vršnjaka, a to će omogućiti njegovu integraciju u društvenu grupu na način koji toj osobi i grupi odgovara, kaže Živkica.

Koja su potencijalna rešenja?

Kao i kod većine društvenih problema, manjak edukacije je koren problematike.

Svest o introvertima u njihovo prihvatanje je deo društvenog konteksta u kom živimo. Prihvatanje introvertnih osoba isto je što i prihvatanje bilo koje grupe ili pojedinca. Neophodno je da društvo funkcioniše po demokratskim načelima da bi introverti bili prihvaćeni i da bi se o njima više govorilo, navodi Marija Kostić.

Živkica Đorđević predlaže edukaciju roditelja, edukatora/vaspitača, nastavnika, kao i savetodavni rad.

Zanimljiv mi je primer jedne učenice koja zbog stidljivosti nije mogla da razgovara sa svojim ocem oko svog daljeg školovanja. Savetodavni rad i osnaživanje koje sam radila sa njom trajalo je oko 6 meseci. Kada je stekla hrabrost i otvorila se za razgovor sa ocem, problem je rešen, kaže sagovornica.

Neprihvatanje osoba zbog priroda ličnosti nije u skladu sa vremenom ekspanzije nauke i tehnologije. Edukacija i rad na širenju svesti bi pomogli introvertima da se bolje osećaju, ali i zajednici da ih razume.

Živim u Požarevcu. Volim da putujem, čitam i pišem, a najviše uživam u konferansijerstvu. Novinarstvo me je privuklo zbog svoje raznolikosti i mogućnosti da širim svest o značajnim društvenim temama. Youth Vibes mi je pružio nova prijateljstva i prilike da svakodnevno naučim nešto novo.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments