Od malih nogu nas uče lepom ponašanju – onako kako treba. Za bonton prvi put čujemo pre nego što zapravo postanemo svesni šta zapravo pravilno ponašanje znači. Iako sam se uvek trudio da se u datoj situaciji ponašam maksimalno džentlmenski, bonton mi se činio kao skup tradicionalnih pravila i smernica koje se više ne poštuju u tolikoj meri. Sada mi je jasno da nisam baš bio u pravu. A opet, nisam čak ni potpuno pogrešio. Bonton nas je pratio tokom celog života i siguran sam da će tako i ostati. Iako neki ljudi kažu da bontonom treba da se bave samo ljudi kojima je neophodan za posao (npr. diplomate), mislim da poznavanje bontona ne sme biti uslovljeno time.
“NUŽNOST“ BONTONA
Reč bonton na francuskom, poznatom diplomatskom jeziku, doslovno znači dobar ton i predstavlja kodeks ponašanja kojeg se mora pridržavati svaki član društva. Bonton je skup pravila lepog i uljudnog ponašanja u svim situacijama svakodnevnog života. Najoštrije osuđuje uvrede, psovke i fizičke obračune. Uči nas kako da se izrazimo, ponašamo i komuniciramo u skoro svakoj situaciji.
Postoje i različite vrste bontona koje su usko specijalizovane za određeno područje, kao što su npr. ponašanje kod kuće, ponašanje u gostima, poslovni i internetni bonton. Pravila ponašanja nisu ista u svim delovima sveta, pa nisu ni svi bontoni isti. Stručnjaci kažu da dobro vaspitanje svedoči o nivou ljudske kulture, ali da ono danas nije toliko često.
Po bontonu, ljudi koji ne poznaju ili se ne pridržavaju pravila ponašanja ne bi trebalo da budu prihvaćeni u društvu i smatraju se drskim i nevaspitanim. Svi znamo da i nije u potpunosti tako. U 21. veku smo na neki način svi prihvaćeni u (većinski) demokratskom društvu koje živi i radi oko nas. To znači da svaka osoba, bez obzira na svoje znanje i poštovanje bontona, ima svoje mesto i ulogu u društvu. Naše poznavanje i poštovanje bontona, dakle, utiče samo na mišljenje drugih članova društva o nama i tako uslovljava njihovo ponašanje i odnos prema nama.
Sve međuljudske odnose možemo podeliti na lične i funkcijske. Na primer, profesor je dužan da pomogne svom studentu i odgovori na sva pitanja, pošto je to u opisu njegovog posla – funkcije. Nekulturno ponašanje učenika prema profesoru u većini slučajeva ima negativne posledice, ali retko se dešava da taj učenik ponavlja predmet. Problem bontona je u tome što ne predlaže sankcije za nedolično ponašanje.
Pitanje koje se zbog toga javlja je: da li je nepoštovanje bontona dovoljno da omete pojedinca u njegovom profesionalnom napretku? Izgleda da je društvo vremenom odlučilo da nije. Sa druge strane, tačno je da bez pravila nema ni onih koji bi ih kršili.
KONZERVATIVNA GOSPOĐA
Koliko je bonton koristan zavisi od toga kako ga ljudi doživljavaju. Iz ličnog iskustva verovatno možemo zaključiti da većina ljudi bonton posmatra kao nešto vrlo formalno i lepo, a ne kao neophodan uslov za funkcionisanje u društvu. Bonton je, dakle, koristan samo na ličnom nivou, ravni pojedinca. Ako mi je važno kako ću se nekome obratiti, kako ću se obući za (onlajn) sastanak, kako ću se ponašati za stolom itd., onda ću povesti računa o tome i pobrinuti se da ostavi dobar utisak.
Ljudi se obično usresrede samo na suštinu stvari. Bonton to obično nije. Kako jedan od mojih omiljenih profesora voli da kaže: Bonton je stara i konzervativna gospođa. Takođe, bonton su male stvari – detalji. Tačno je da to nije ono što je važno na duži rok, ali činjenica je da nam poštovanje bontona može otvoriti nove perspektive i da to nije samo gubljenje vremena na glupostima.
Poštovanjem bontona odradite veći deo posla
Pravilno ponašanje u svakoj datoj okolnosti je od suštinske važnosti i predstavlja osnovu za kvalitetne međuljudske odnose i poslovni uspeh. Poznato tzv. Mehrabijanovo pravilo kaže da 55% komunikacije čini vizuelna slika (izgled osobe, govor tela…), 38% čini ono što čujemo (ton glasa i način govora), dok sama poruka – jedino što je važno, po većini ljudi, čini samo 7% celokupne komunikacije. Pošto bonton propisuje okvire lepog ponašanja, ovo pravilo se može primeniti i u slučaju bontona.
Tačno je da se jedino suština važi na duži rok – u izveštajima sa diplomatskih sastanaka od pre dvadeset godina niko nije pisao o tome kako su se ljudi oblačili, pozdravljali i ponašali jedni prema drugima, ali moramo biti svesni da je upravo od toga zavisilo koliko će taj sastanak biti uspešan.
Ukoliko vas zanima bonton i potražite nešto o njemu na internetu, naletećete na mnoge naslove slične ovom: Pravila bontona koja svi treba da znaju. Da li to znači da ne treba znati sva pravila? Bonton je očigledno predstavljen kao nešto dodatno, nešto što može doprineti nečijem boljem utisku o nama. U svakom slučaju, bonton je osnova za dugoročne i prisne međuljudske odnose – svako je svoj diplomata. Šta vi mislite o bontonu – da li je previše tradicionalan ili ga još uvek treba poštovati?
