Festival jeste jedinstven, a ono što ga čini još posebnijim jeste sistem organizacije na osnovu koga postoje sektori u kojima volontiraju mladi. Tu se stvara prilika da svako bude u sektoru iz oblasti koja ga zanima, iskusi čari festivala i upozna nove ljude. Emilija Tomić, jedna od volontera na ovom festivalu smatra da Niš nema nijedan događaj koji je toliko atraktivan i privlačan za publiku kao Nišvil i koji može dovede mnogo ljudi iz celog sveta.
Nišvil je značajan zbog toga što je jedini festival na jugu Srbije. Osim Exita, Love festa, Beer festa i Guče imamo samo Nišvil i smatram da mi sami nismo svesni koliki je njegov značaj i da ljudi sa strane imaju mnogo veći uvid u to koliki ugled on ima, ističe Emilija.
Priliku da sarađuje s volonterima i organizatorima smatra jako značajnom. Takođe, objašnjava i da odlazak iza bine, mogućnost intervjuisanja izvođača, komunikacija s njima i sa publikom, predstavljaju jedinstven doživljaj.
Smatram da je jako lepo osmišljen jedinstven volonterski sistem koji ne postoji u Srbiji. Nijedan festival se ne organizuje na takav način da svi volonteri rade sve, da ima jako malo zapošljenih ljudi i smatram da je veoma isplativ i ekonomičan, ističe Emilija.
Volonteri su usmereni jedni na druge pomažu i sarađuju sa kancelarijom i izvođačima. Neki od primera jesu ljudi koji idu na aerodrom u Beograd ili Sofiju pa ih dovode u Niš. Zatim postoje oni koji dočekuju publiku, pres centar, ketering, logistika.
Smatram da je veliko iskustvo za sve nas koji smo imali priliku da volontiramo jer krećemo odmah na neki način u te poslovne vode i da kapiramo kako funkcioniše taj svet. To je jako značajno za sve nas koji smo imali prilike da budemo tamo. Mladima da iskustvo da se osete bitnim važnim jer zaista to i jesu tih 12 dana, navela je Emilija.
Gašenje Nišvila smatra nepromišljenom odlukom. Festival sa tako velikim značajem, tradicijom bilo bi žalosno ugasiti jer su izvođači na gubitku, a najviše Niš, jer neće postojati kulturna dešavanja u gradu tog obima i neće postojati ljudi sa strane koji dolaze.
Niš se briše sa kulturne mape Srbije što je jako žalosno i sama ta ideja da se Nišvil prebaci u drugu državu je loša. Smatram da je besmisleno da ja sutra odem u Nišvil u Atinu ili slično. Nadam se da će Nišvil ostati u svom gradu jer je njemu tu i mesto i ono što mogu da kažem jeste da je ovo iksustvo koje će meni značiti ceo život. Prvo i osnovno zbog ljudi koje sam tamo upoznala i koji će mi zasigurno biti prijatelji ceo život, zatim zbog iskustva koje sam stekla, stvari koje sam tamo radila. Nadam se da će Nišvil ostati u Nišu i da će generacije koje dolaze imati priliku da volontiraju kao što sam je i ja imala, kaže Emilija.
Niš je bez Nišvila polovičan
Značaj Nišvila ogleda se i u prilici da mladi neafirmisani muzičari nastupe na nekoj od bina. Izvođenje autorske muzike na velikom festivalu predstavlja privilegiju ali i divno iskustvo svim mladima koji tek ulaze u svet muzike. Muzičar Mateja Jezdić od 2008. godine nastupa na Nišvilu. Tada je prvi put imao priliku da otvori festival svirajući bubnjeve sa raznim džez muzičarima.
Dugi niz godina učestvujem na ovom festivalu. Ove godine sam imao priliku da prvi put uživo izvedem svoju autorsku muziku, za šta dugujem zahvalnost Nišvilu, koji je obezbedio jako kvalitetnu binu i opremu, kao i marketing mog nastupa. Siguran sam da je i drugim još neafirmisanim muzičarima od velikog značaja da imaju mesto gde, na ovom nivou, svoju muziku mogu podeliti sa drugim ljudima.Takođe, pored zabavnog karaktera ovog festivala, u prilici sam bio da prisustvujem workshop radionici Billy Cobham-a i nekih drugih, objašnjava Mateja.
Smatra da je jedinstven doživljaj videti uživo svetske zvezde džaz muzike kao što su Tania Maria, Ron Carter, Candy Dulfer, John Patitucci i mnogi drugi
U poslednje vreme sam primetio da na glavnim binama nastupa manje velikih džez imena, ali je ipak zanimljivo čuti i nastupe bendova drugih stilova, kroz koje se provlače džez harmonije. Ove godine bi kao favorit izdvojio neverovatan nastup američkog sastava Yellowjacekets, kao i nastup Igora Willcox-a, za koga sam prvi put čuo ove godine, ističe Mateja.
Njegova zahvalnost celom organizacionom timu Nišvila je velika. Bilo bi mu žao da ovo ostane njegov poslednji nastup na Nišvilu.
Nišvil van Niša ne bi bio Nišvil, Niš bi bio polovičan. Moje mišljenje, sa kojim bi se siguran sam mnogo Nišlija složilo jeste da su najlepši dani u Nišu tokom ovog festivala i da on na najbolji mogući način predstavlja naš grad svima koji dolaze iz drugih gradova, kao i stranim turistima, ističe Mateja.
Verna publika se stvara kvalitetnom organizacijom
Osim volontera i muzičara, posetioci su ti koji su razočarani potencijalnom odlukom o premeštanju festivala. Mladen Mitić je jedan od vernih posetilaca koji je još od malih nogu posećivao Nišvil. Nakon čega je sa 16 godina počeo da volontira i to je trajalo sedam uzastopnih godina.
Festival je značajno uticao na moje muzičko i lično sazrevanje. Smatram da je Nišvil bitan jer na jednom mestu okuplja ogroman broj svetski poznatih i priznatih muzičara, koje verovatno najveći broj posetilaca festivala ne bi bilo u prilici da čujee ako bi to bili pojedinačni koncerti. Veliki deo izvođača je manje poznat širim masama tako da je i to prilika da se naša publika upozna s njima. Značajna je ie edukativna uloga festivala mladim ljudima, u smislu formiranja muzičkog ukusa im muzičkog sazrevanja, objašnjava Mitić.
Kaže kako je Nišvilu mesto u Nišu. Rad čitave organizacije se mora podići, ali i broj posetilaca glavnog programa povećati adekvatnom promocijom i pristupom.
Odlazak bi bio loš, ali je neophodno da se organizacija festivala postavi na zdravije osnove (menadžment, dizajn, sponzorstvo, promovisanje festivala tokom cele godine…). Po mom mišljenju je najkvalitetniji volonterski program od 2017. do 2019. a sada postoji prostor za poboljšanje.