Društvo

Zašto se mladi u Srbiji ne vakcinišu?

Pandemija virusa Covid-19 ostavlja veliki trag na svakog od nas jer joj se ne nazire kraj. Masovna vakcinacija izgleda kao ključ za vrata koja bi nam živote vratila u normalu. Šta nas onda sprečava da uzmemo taj ključ u svoje ruke?

Svakodnevno dobijamo informacije o sve većem broju mladih koji obolevaju od virusa, leče se u bolnicama i nalaze na respiratorima. Oseća se strah da će situacija ubuduće napredovati u negativnom smislu, odnosno da ćemo se još dugo boriti sa svim nevoljama koje pandemija nosi sa sobom.

Mnogi mladi imaju već oformljeno mišljenje i teško im je da pronađu nešto što bi ih podstaklo da još jednom razmisle. Otvoreno je pitanje, da li to znači da je isuviše kasno za velike promene? Uprkos tome što bez njih stojimo u mestu već neko vreme.

Nepoverenje se širi u društvu

Pitali smo mlade koji se nisu vakcinisali, šta ih sprečava u tome i šta može da utiče na promenu njihove odluke.

Imam potrebu da zadržim pravo na odabir da li želim da se vakcinišem ili ne, uprkos merama koje nas uslovljavaju i uzimaju tu slobodu. Izbegavaću vakcinisanje koliko god budem mogao, zbog mera i zato što mislim da je vakcina precenjena, kaže sedamnaestogodišnji Stefan.

Veliki problem koji u razmišljanju mladih presudi šta će dalje uraditi je upravo nepoverenje koje oseća u ekstremnim količinama. Manjak poverenja u institucije, zdravstvo, vlast, medije, nauku, dovoljan je osnov za izazivanje sumnji u to kakav je kvalitet vakcina i način na koji se daju.

Različite informacije su nadohvat ruke, pritisak da svako mora nešto da uradi može da probudi inat, a i suzdržavanje od rizikovanja. Zato mnogo njih čeka neka bolja vremena jer ne želi da im neko za kog smatraju da nije kompetentan za temu o kojoj govori, oduzima pravo na zdravlje i slobodu donošenja sopstvene odluke.

Vakcina me ne štiti potpuno od virusa, koliko god stručnjaci govorili kako vakcina ublažava simptome, znam iz svoje okoline da to nije uvek slučaj tako da niti verujem njihovim rečima, niti gledam na vakcinu kao na nešto što je nužno. Jedino bi mere koje ne bih mogla da izbegnem uticale na promenu odluke, podelila je sa nama sedamnaestogodišnja Katarina.

Nedostatak potrebne edukacije kod mladih

Širenje kvalitetnog zdravstvenog obrazovanja bi u ovakvoj situaciji verovatno bilo od velikog značaja. Niska prosvećenost se ogleda u situacijama kada se šire komentari na račun sadržaja vakcina potkovani pomenutim nepoverenjem i nedostatkom edukacije koju zaslužuju i roditelji i deca, ali i prosvetni radnici. Dobro uređeno zdravstveno vaspitanje donelo bi potencijalni napredak u informisanosti društva.

Greške medija iz ugla epidemiologa

Mediji imaju veliku odgovornost i ulogu kada je reč o kreiranju javnog mnjenja. Od interpretacije podataka kojim raspolažu zavise uglovi iz kojih će javnost posmatrati obrađivane teme. Popularni mediji mogu na loš način da plasiraju informacije i tako pogrešno obrazuju široke javne mase.

Epidemiološkinja Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, dr med Mila Paunić kaže da iskrenost u odgovorima na pitanja mladih i adekvatno objašnjenje pomažu u donošenju odluka

Bilo bi važno da se u medijima nađe jasan odgovor na pitanje – da li ima povezanosti između vakcine i nekih nuspojava? Reakcije dan ili dva nakon primanja vakcine su prolazne stvari koje se mogu dogoditi. Neki pacijenti mogu imati temperaturu, mučnine ili vrtoglavicu, ali to nije ništa neobično. Sve je to reakcija organizma na produkciju antitela. To je znak da vakcina radi ono što bi trebalo, kaže doktorka Paunić.

Ranjivost mladih na lažne vesti

Mladi se najviše informišu preko društvenih mreža, a najmanje preko tzv. tradicionalnih medija. Društvene mreže su postale društveni mediji na kojima svako koristi svoju platformu da iskaže stvari sa svoje tačke gledišta.

Saradnica Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava, Milica Mutavdžić, kaže da mediji vrše prevelik pritisak na mlade, dok oni s druge strane imaju društvene mreže na kojima se šire lična viđenja pa tako nastaje proces njihovog informisanja.

Taj proces im ne pomaže u donošenju odluka. Mladima je tokom pandemije ugroženo pravo na pravovremeno informisanje i sve što ono podrazumeva. Ne želim da, kao mlada osoba, sama donosim tako velike odluke o svom zdravstvenom stanju, već želim da to lekari urade umesto mene. Postoji razlog zašto neko radi to što radi i zato imam poverenje u lekara, smatra Milica Mutavdžić.

Sada nam je jasno koji je su to razlozi zbog kojih su mladi skeptični kada govorimo o vakcinaciji. Jasno nam je i šta je potrebno uraditi da bi situacija bila bolja. Nije sve na nama, ali za trenutno stanje je bitna želja za napredak koju već imamo.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments