Dejana Stošić, aktivistkinja i feministkinja kaže da su dijalozi izuzetno značajni u poboljšanju situacije i odnosa u našoj oblasti: „Žene, bez obzira koje nacionalnosti imaju zajedničke probleme i u tim problemima mogu doći do rešenja i solidarnosti. Trenutna situacija je daleko od idealne i ne ide u prilog nikome, a najmanje onima koji su marginalizovani. Mislim da nas mnogo više spaja nego što nas razdvaja i da moramo imati dijalog, ako ništa drugo, bar na neke „lake“ teme za početak.”
Šta nas spaja?
Još s kraja osamdesetih potiču najrazličitiji štetni narativi i stereotipi koji narušavaju mir na Zapadnom Balkanu. Mediji su često saučesnici i konstantnom podsticanju nasilja i nacionalizma, a prema izveštaju BIRN-a duboka polarizacija jedna je od ključnih karakteristika oba medijska sistema na Kosovu* duž etničkih linija, a u Srbiji između pro-vladinih i anti-vladinih medija. Iako svedočimo brojnim polarizacijama, Erjona Hoti, asistentkinja na Džejms Medison Univerzitetu u Virdžiniji ističe i ono što nas spaja:
„Kafa nije samo piće u našoj kulturi—ona je simbol gostoprimstva, zajedništva i zajedničkih iskustava. Koristeći kafu kao metaforu za dijalog, mogli bismo stvoriti neformalne prostore gde se ljudi iz obe zajednice okupljaju, pričaju priče i grade odnose u opuštenoj atmosferi. Ovi dijalozi bi pomogli u smanjenju stereotipa i negativnih narativa koji traju godinama, stvarajući prilike za razumevanje i pomirenje.” ilustruje naša sagovornica.
Erjona kaže da je neophodno je podići svest o važnosti interkulturalnog dijaloga, koji može dovesti do mira, kao i da žene igraju ključnu ulogu u interkulturnom dijalogu, jer često donose jedinstvene perspektive zasnovane na svojim iskustvima unutar zajednica i porodica kroz saradnju, empatiju i inkluzivnost.
Na Kosovu* rad nevladinih organizacija koje se bave ženama pretežno je bio koncentrisan u Severnoj i Južnoj Mitrovici. Jedna od takvih organizacija jeste Mreža žena Kosova (KWN), koja je aktivna u osnaživanju žena bez obzira na njihovu etničku pripadnost, zalažući se za njihova prava i obezbeđujući platforme za njihovo učešće u političkim i društvenim diskusijama.
Prema rečima sagovornice ova organizacija stvorila je siguran prostor za dijalog gde se žene iz različitih zajednica okupljaju i razgovaraju o pitanjima kao što su rodno zasnovano nasilje i politička reprezentacija. Ove platforme ne samo da su podstakle otvorenu komunikaciju, već su i ojačale solidarnost među ženama, što je dovelo do zajedničkih napora u rešavanju zajedničkih problema.
Još jedna od važnih aktivnosti koja podstiče na dijalog Kosovarki i Srpkinja jeste “Akademija dijaloga” pokrenuta od strane OSCE Kosovo i OSCE Srbija kroz koju se radi na podsticanju međusobnog razumevanja i zajedničkog učenja.
Svoje iskustvo podelila je Teodora Milosavljević, mlada aktivistkinja i feministkinja:
„Tokom naših razgovora, uvidela sam koliko je važno povezivanje mladih žena iz Srbije i sa Kosova*, jer nam to pomaže da gradimo mostove tamo gde su ranije postojali zidovi. Takođe, kroz dijalog smo uspele da se suočimo s prošlošću, ali i da kreiramo bolju budućnost. Ne treba da zaboravimo na istoriju, kako ne bismo pravili iste greške, ali moramo oprostiti kako bismo radili na pomirenju.”
Teodora ističe da je sa mnogim devojkama sa Kosova* koje je upoznala kroz razne edukacije, ostala u kontaktu i da se i dalje međusobno podržavaju i inspirišu.
„Dijalozi su ključni jer omogućavaju razbijanje stereotipa i izgradnju poverenja između zajednica koje su godinama bile odvojene. Uloga žena je posebno važna jer one često nisu bile uključene u zvanične pregovore i razgovore o miru, a njihova perspektiva i iskustva su neophodni za istinsku promenu.” za kraj dodaje ona.
A šta nas razdvaja?
Mirdita, dobar dan je festival koji povezuje umetnike, borce za ljudska prava, mirovne aktiviste i javne ličnosti sa Kosova* i iz Srbije već deset godina. Prvi put ove godine je ova manifestacija zabranjena odlukom minstra unutrašnjih poslova.
Dejana Stošić je ovo okarakterisala kao nedostatak volje vlasti u Srbiji da podstakne dijalog: „Nečuveno je da država zabrani jedan umetnički festival koji radi na promociji različitih kultura. Mislim da Srbija ne radi na promociji bilo kakvog dijaloga, ni interno ni eksterno. Vidimo na šta nam liči Skupština Ili Vlada, dijalog je za njih strana reč, apstraktni pojam jer žele da nas pretvore u divljake koji, nažalost, razumeju samo jezik nasilja i mržnje jer to je teritorija u kojoj oni najbolje plivaju, to je njihov teren.”
