Šta je HIV, a šta AIDS?
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije koji je uzročnik HIV infekcije, odnosno side ili AIDS-a. Sida predstavlja sindrom stečenog gubitka imuniteta, što je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije.
Osoba inficirana HIV-om često nije svesna svog zdravstvenog statusa. Asimptomatski period može trajati godinama, ali je sa epidemiološke tačke gledišta najopasniji za dalje prenošenje virusa. Klinički simptomi se javljaju kasnije, a prate ih gubitak telesne težine, iscrpljenost, visoke temperature i herpesi koji dugo traju i često se pojavljuju. Kada se simptomi ispolje, tada se kaže da je osoba obolela od side.
I pored svih napora stručnjaka, lek ili vakcina za ovu bolest i dalje ne postoje. Ipak, godine istraživanja doprinele su tome da za osobe sa HIV-om bude dostupna kvalitetna terapija koja im može produžiti život. Ukoliko se infekcija otkrije u ranoj fazi, uz predviđenu terapiju i odbacivanje štetnih životnih navika, životni vek osoba sa HIV-om može biti sličan kao i kod opšte populacije.
Kakva je situacija u Srbiji?
Prema podacima dostupnim na sajtu Batuta,u prethodnih 29 godina od početka epidemije, u Srbiji su registrovane 4903 osobe inficirane HIV-om. Kao i ranijih godina, utvrđeno je da je dominantan prenos virusa seksualnim putem – čak 97%.
Prema izveštaju Kancelarije za zaštitu rodne ravnopravnosti, svega 7,7% građana Srbije nema diskriminatorne stavove prema HIV pozitivnim osobama.
Kako je ovaj procenat visok, a procenat tolerancije mali, zaključuje se da je srž problema u edukaciji i svesti o prevenciji. O ovoj temi smo razgovarali sa Jelenom Mitić, psihološkinjom i psihodinamskom psihoterapeutkinjom iz organizacije ,,Potent“.
Stereotipi i diskriminacija kao svakodnevnica
Iako je najveći problem diskriminacija koja potiče iz istog zdravstvenog sistema koji tim osobama treba da pruži adekvatnu terapiju i pomoć, njoj doprinose i sami članovi društva.
,,Najveći problem je što ne postoji edukacija, mi nemamo seksualnu edukaciju, ni u osnovnim ni u srednjim školama. Čak ni medicinski radnici nisu dovoljno edukovani, pa je diskriminacija najčešća tu. Često se dešavaju situacije da su kartoni obeleženi i da ih odbijaju, npr. zubari ih stavljaju da budu poslednji u terminu ili uopšte neće da rade sa njima“, ističe naša sagovornica.
Veliki broj ljudi nije svestan toga da se HIV ne prenosi na uobičajene načine. Zbog loše ili nepostojeće edukacije, ali i straha, zdrave osobe radije izbegavaju socijalni kontakt sa HIV pozitivnim osobama. Taj strah nije utemeljen u realnosti, jer se virus ne može preneti zagrljajem, poljupcem, pa čak ni deljenjem pribora za jelo ili prostorija koje koristi HIV pozitivna osoba.
Najveći rizik za prenošenje virusa su nezaštićeni seksualni odnosi i korišćenje igala koje su došle u kontakt sa krvlju HIV pozitivne osobe (na primer, ukoliko više osoba deli iglu za intravenozno unošenje narkotika). Iako je unošenje narkotika još jedan vid rizičnog ponašanja, još većem riziku se izlažu oni koji igle koriste višekratno.
Takođe, nešto manji ali ne i zanemarljiv je rizik prilikom tetoviranja. Iz tog razloga se savetuje korišćenje jednokratnog pribora za tetoviranje i detaljna sterilizacija delova koji se koriste višekratno.
Hitna prevencija – moguća, ali nedostupna
Kada su seksualna edukacija i reproduktivno zdravlje tabu teme, nastaje problem i kod prevencije bolesti. Najsigurnije je izbeći rizično seksualno ponašanje i koristiti kontraceptivna sredstva. Iako efikasna u 99% slučajeva, kontracepcija može zakazati. Važna informacija je da čak i u slučajevima rizičnog seksualnog kontakta postoji rešenje kojim se može prevenirati potencijalna infekcija HIV-om.
Reč je o PrEP (pre-ekspoziciona profilaksa) i PEP (post-ekspoziciona profilaksa) lekovima. Naša sagovornica nam je objasnila kako funkcioniše ova terapija, koja za sada još uvek nije besplatna u našoj zemlji, nasuprot besplatnoj terapiji za lečenje HIV-a.
,,Najjednostavnije poređenje bi bilo da su to kao pilula za kontracepciju i pilula za dan posle. Nakon rizičnog seksualnog kontakta, PEP lek se pije naknadno. Važno je samo da se pije u roku od 48 do 72 sata od rizičnog odnosa. Ti lekovi se piju 28 dana i u 99% slučajeva su uspešni. Oni štite samo od HIV infekcije, ali ne i drugih polno prenosivih bolesti. PrEP se pije preventivno i osoba koja koristi te lekove može da odluči da li će da ih pije jednokratno ili dugoročno“, objašnjava Jelena.
Jelena je ovom prilikom dodala i to da se organizacija ,,Potent“ aktivno zalaže za to da i ova terapija bude besplatna, jer su ovi lekovi skupi, a u nepredviđenim okolnostima bi bili ključni za sprečavanje HIV-a.
Podrška i razumevanje su ključni, a edukacija neophodna
Kada osoba dobije pozitivne rezultate na HIV, samo saznanje o tome može biti veoma teško. Iako osobe sa ovom bolešću mogu voditi dug i kvalitetan život, proces prihvatanja je često ispunjen izazovima, traje dugo i nikad se u potpunosti ne završava. Diskriminacija i nerazumevanje ga mogu samo otežati.
,,Kada osoba sazna da je HIV pozitivna, ona sama odlučuje da li će to sa bilo kime podeliti. Uvek postoji jedna vrsta pripreme, ako sazna za to preko organizacije ,,Potent“, mi tamo nudimo psihološko savetovanje, odnosno psihoterapiju, gde oni prođu kroz ceo taj proces sa nekim ko će da bude uz njih“, naglašava Jelena.
Još jedan od načina podizanja svesti u javnosti je i predstojeći Svetski dan borbe protiv AIDS-a koji se obeležava 1. decembra. Tog dana većina zdravstvenih centara radi besplatna testiranja na HIV, ali je svest neophodno podizati svakog dana, jer je ključ u kontinuiranoj edukaciji.
