Lifestyle

Život sa irvasima: Aleksandar Savić

Kada putovanje postaje pustolovina, šta je potrebno mladom čoveku da sagleda sva čuda ovog sveta od Britanije preko Palestine do Finske?

Ujutru pipremim sanke i uprežem irvase. Ubrzo dolaze prvi posetioci, pa nakon kraćih instrukcija sedamo u sanke i kao u filmovima o Deda Mrazu klizamo kroz uske snežne šumske staze, kaže Aleksandar Savić za Youth Vibes.

Putovanja za Aleksandra nikada nisu bila unapred isplanirani obilazak turističkih distanacija uz obaveznog vodiča i kulturnu mapu. Sudeći po njegovoj egzotičnoj geografiji putovanja to su bile pustolovine, ili avanture u koje se upuštaju samo oni najsmeliji koji od života očekuju ono ”više”.

Kod mene se sve odvijalo spontano, ali sa željom da istražim nove predele, ljude i kulture. Još kao tinejdžer dok sam trenirao kajak na divljim vodama, počeo sam da upoznajem Balkan, a zatim i druge zemlje, kaže on.

GLISER JE JURIO TEMZOM

Živeo je u Palestini, Engleskoj, obilazio razne tačke sveta da bi se konačno skrasio u Finskoj. Na pitanje koliko su u pravu oni koji tvrde da je bez putovanja nemoguće spoznati svet, kaže da mnogi ljudi za ceo život ne pređu granicu svoje zemlje, osećajući se udobno u zoni komfora. Ipak, misli da bez istraživanja nema ni spoznaje.

Foto: privatna arhiva

Njegove pustolovine skopčane su sa njegovom ljubavlju prema kajaku. Te 2012. je držao školu kajaka na Adi Ciganliji, a među polaznicima je bila i porodica iz Londonu. Predložili su mu da provede leto kod njih. Ponuda koja se ne odbija.

Putovanja su iskustva i doživljaji koji vas oblikuju kao ličnost. Uzgred tu je i album uspomena. Meni najdraža je ona iz Londona. Temza, Big Ben, London Eye i stari Tower Bridge su samo neke od znamenitosti. Druge sedmice po dolasku u London, zakasnio sam na trening kajaka, seo na klupu ispred kluba i tužno gledao kako oni veslaju Temzom. U tom trenutku momak koji je završio sa čišćenjem glisera rekao mi je da će me on odbaciti do grupe. U sledećih 5 minuta bio sam na pramcu glisera koji je jurio Temzom ispod Big Ben-a i London Eye-a, u neverici da li je film ili java, podelio je Aleksandar sa nama.

PALESTINA-ŽIVOT U GETU

Posle Londona usledio je život u Palestini. Tamo je stekao iskustvo života u atmosferi permanentnog rata koji godinama tinja između ove zemlje i Izraela.

Završio sam letnju sezonu 2014. radeći kao kajak vodič oko Ratnog ostrva. Celu jesen sam tražio posao sve dok na svadbi nisam sreo rodjaka koji se pakovao za Palestinu, rekao je Aleksandar.

Foto: Aleksandar Savić

Otišao je u Palestinu i radio na gradilištu četiri meseca. Sama pomisao da Balkan zovu Bliskim Istokom Evrope, a znajući iz ličnog iskustva kako je kod nas bilo za vreme rata, moglo je samo da ga ostavi upitanim nad time šta će tamo zateći.

Nije mi bilo svejedno što idem u nestabilan deo sveta, ali Jerusalim i Vitlejem, gde sam radio, jedni su od najvećih turističkih destinacija tog regiona. Dočekao sam Novu Godinu, Božić i Vaskrs  u gradu u kome je Isus Hrist živeo. Sama konfrontacija između zaraćenih strana se oseća u samom vazduhu. Palestina je kao geto, opkoljena skoro sa svih strana Izraelom, odsečena od ostatka sveta. Odlazeći iz Palestine poželeo sam da svi ti ljudi nadju zajednički jezik i žive u slobodi, kaže Aleksandar o životu u Palestini.

Život i ljudi u Britaniji i oni u Palestini se ne mogu, kaže, porediti.

Prosečan Palestinac se budi u neizvesnosti kako da prehrani porodicu, da li će imati dovoljno vode za piće ili će poginuti u napadu neprijateljske strane, a prosečan Britanac brine gde će na letovanje ili zimovanje i da li je pobedio Arsenal ili Mančester. Putujući, sagledao sam i  razumeo sve te ljude, a da pri tom nisam mrzeo ni jednu stranu.

IRVASI UPREGNUTI U SANKE

Sledeća tačka bio je daleki Sever. U Finsku ga odvodi zaposlenje u agenciji koja se bavi avanturističkim turizmom na samo na severu Finske, već i u polarnom krugu.

Finska je sam sever i to je oderedilo karakter, navike i međusobne odnose. Kad je počela kriza sa koronom, veći deo sveta nije mogao da prihvati fizičku distancu, dok su se severnjaci pitali: ‘’Zar samo dva metra’’. Severnjaci veliku pažnju posvećuju privatnosti i svom ličnom prostoru, kaže Aleksandar.

Foto: privatna arhiva

Najinteresantije u Irskoj su irvasi za koje je kao član turističke agencije zadužen.

Svaki irvas na severu pripada nekom farmeru pa više nema totalno divljih irvasa. Tokom hladne i duge zime irvasi žive bliže farmi gde gde ih uvek čeka obrok. Sam rad sa poludivljom životinjom je privilegija. Na žalost čovek je ugrozio najveći procenat divljeg sveta, tako da ga je moguće naći samo u malim oazama kao što je ova. Jutro počinje sa omiljenom hranom, mahovinom i lišajevima, pripremanjem sanki i uprezanjem irvasa. Ubrzo dolaze prvi posetioci i nakon kraćih instrukcija sedamo u sanke pa kao u filmovima o Deda Mrazu klizamo kroz uske snežne šumske staze, dočarava Aleksandar život u Finskoj.

Foto: privatna arhiva

Aleksandar trenutno živi u Finskoj. O tome kako je biti Srbin u Finskoj, kaže da je Srbin k’o Srbin, prilagodljiv na svim meridijanima, od Afrike do Arktika.

Rezimirajući svoja iskustva Aleksandar kaže da sve kreće iz mašte, onda se nadovezuju avanture i putovanja, a novac iako potreban, nije presudan.

Ko nema novca može da ode na neku destinaciju radi posla a ujedno i putovanja. Jednom kada dignete sidra i razvučete jedra, sve što treba da naučite je da jedrite, kaže on.

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare