Od trenutka kada se u Srbiji pojavio prvi slučaj korona virusa, ni o čemu drugome se ne govori . U Srbiji je trenutno zaraženo 51 lice i taj broj neprestano raste, što jeste i razlog proglašenja vanrednog stanja u našoj zemlji.
Virus Covid-19 sve više uzima maha. Registrovan je u 142 države, a trenutno je u svetu 156 000 zaraženih. Jedno od najvećih žarišta je Italija, u kojoj je trenutno 24 747 inficiranih. Italija se sa ovim virusom bori od 31. janurara kada su tamo registrovani prvi slučajevi.
Nakon mesec i po dana od pojave virusa, širenje virusa u Italiji je usporeno, što se može pripisati ulasku u drugu nedelju karantina. Karantin je proširen na teritoriju cele zemlje i podrazumeva izolaciju u kućama. Kućnu izolaciju može da napusti samo onaj ko mora da kupi hranu, izvede psa na kratko ili ide na posao. Međutim, potrebe mlade osobe su znatno veće od propisanih pravilima. O tome koliko je teško prilagoditi se životu u karantinu pričali smo sa Verom.
Vera Stojković je osamnaestogodišnjakinja iz Niša koja pohađa četvrtu godinu srednje škole. Ona se nalazi u gradu Treviso u oblasti Veneto u Severnoj Italiji, koja je jedno od najvećih žarišta.
Vera u školu ne ide od 25. februara. Škole su od tada zatvorene, a izolacija je počela pre dve nedelje kada je, kako ona kaže, situacija izmakla kontroli.
Panike među mladima ima, ali su oni ažurniji i dosta su ozbiljnije shvatili čitavu situaciju. Kada se pojavio prvi slučaj, odmah su preduzete mere, zatvorene su škole i nije se čekalo, što je Veri dalo osećaj bezbednosti.
Sada nema toliko panike, svi smo po kućama i svi smo svesni ozbiljnosti situacije. Sada je samo pitanje vremena do kada će biti ovako.
Prve dve nedelje, dok su shvatili šta se dešava, nisu imali nastavu. Međutim sada nastavu imaju preko aplikacije, školskog sajta, video lekcija i u stalnom su kontaktu sa profesorima.
Nastava se bez problema drži preko kompjutera, što i nije neka drastična promena, jer smo i pre čitave situacije dosta koristili ove forme učenja.
O dolasku u Niš je razmišljala kada su im prvi put preventivno produžili raspust. Tada još nije bilo reči o virusu i mislila je da može da ugrabi priliku da dođe. Međutim, sve se brzo odigralo i zajedno sa svojim roditeljima je odlučila da ostane tamo.
Bez obzira što nisam bolesna, mogu da prenesem virus. Zato smo odlučili da je bolje da ostanem ovde.
Što se tiče samog života u karantinu, Vera kaže da nije toliko teško kao što zvuči.
Naravno, bilo bi mnogo bolje da mogu da izađem i vidim se sa drugaricama, ali svi smo ovde svesni toga da je u interesu svih da se virus što pre suzbije. Dosadno jeste, ali moramo da izguramo kako bi kasnije bilo lepše.
Srbija sada prolazi kroz isto kroz šta je i Italija prolazila. Zbog neozbiljnosti mladih, a i onih malo starijih Vera ima savet:
Uozbiljite se i ne pravite se pametni. Virus uopšte nije bezopasan kao što mislite. Razumem da je lepo vreme i da ljudi žele da izlaze, ali treba da se sedi kući kako se virus ne bi širio dalje.
Dakle svima mora biti jasno da virus neće nestati sam od sebe, pogotovo ako se mi neodgovorno ponašamo. Poštujte mere i ponašajte se odgovorno kako prema sebi, tako i prema drugima.
