Adolescencija donosi obilje iskustava – pa mnoge po prvi put upozna sa alkoholom. Ne bi li se lakše uklopili u društvo i prividno izbegli realnost, tinejdžeri se sve češće upuštaju u opijanje. Zato se postavlja pitanje kada je (zlo)upotreba alkohola postala mejnstrim i koje su posledice ove naizgled opasne igre?
Top 3 razloga zašto tinejdžeri piju:
1. Pritisak okruženja i medija
Strah od ne prihvatanja je jedan od najvećih problema sa kojima se tinejdžeri susreću. Kada između tebe i tvojih prijatelja stoji flaša alkohola, jedna čaša deluje bezazleno u poređenju sa osuđivakim pogledima i kiselim osmesima. Pritom, alkohol može predstaviti jednostavan i uzbudljiv način za pronalaženje zajedničkih interesovanja i stvara osećaj pripadnosti među vršnjacima. Ovom slučaju ne pomažu popularni mediji koji kroz filmove, serije i muziku promovišu opijanje kao neizbežan deo brzog života u 21. veku. Dok naš instagram feed vrvi od slika posvećenim #lastfridaynight, alkohol se penje sve više na lestvici sprečivih uzroka prevremene smrti.
2. Pobuna i dosada
Adolescenti često shvataju odrastanje kao pomeranje, ili kršenje, pravila. Kako sazrevanje donosi sa sobom više i veće odgovornosti, tinejdžeri u želji da se osećaju starije pribegavaju upotrebi alkohola. Kada se očekivanja roditelja i potrebe tinejdžera sukobe veća je šansa da na ovaj vid frustracie mladi odgovre pobunom u formi opijanja. Dosada, takođe, igra jednu od glavnih uloga u ovom problemu jer vuče adolescente ka brzim, ali kratkoročnim, rešenjima za njihove probleme. Ipak, ako jedna časica alkoholnog pića izaziva lučenje dopamina, takozvanog hormona sreće, žašto bi tragali za zdravijim alternativama.
3. Bekstvo od realnosti/nedostatak samopouzdanja
Kada ne uspeju da pronađu zdrav odušak za svoje frustracije, a osećaju da nemaju pouzdanog sagovornika sa kojim mogu da podele svoje nedoumice, mladi mogu da se okrenu hemikalijama radi utehe. Kako su tinejdžerske godine rolerkoster hormona i emocija dešava se da neku vrstu izlaza iz realnosti, odgovornosti i obaveza adolescenti pronalaze u zloupotrebi alkoholnih pića. Pored toga, stidljivi srednjoškolci nadoknađuju nedostatak svog samopouzdanja oslanjajući se na smelost koju zadobiju pod uticajem opijata. Spontanost ne dolazi svima lako i prirodno, a par kapi „čarobnog“ napitka može imati moć da te za veče pretvori u zvezdu žurke. Na kraju ostaje pitanje, ako već prisajemo na (zlo)upotrebu alkohola, kakve posledice nas čekaju na kraju igre?
Posledice (zlo)upotrebe alkohola
Verovatno se neki sećaju i onih gostujućih predavanja iz osnovne škole. Tada bi nas terali da provedemo ceo sedmi čas slušajući o negativnim efektima konzumiranja alkohola. I dok bi učenici zamišljeno gledali kroz prozor i nestrpljivo cupkali nogom, negde u pozadini odzvanjalo bi upozorenje. Akcenat se stavljao na spoljne efekte zloupotrebe opijata, poput nekontrolisanih pokreta i neartikulisanog govora. Pričalo se i o neželjenim posledicama koje preterano opijanje može imati na jetru. Ono što su zaboravili da nam kažu jeste da, ako se pak odlučimo za eksperimentisanje, treba da budemo spremni i preuzmemo odgovornost za trajne posledince u razvoju našeg mozga.
1. Osetljivost mozga kod adolescenata
Danas je poznato da se razvoj mozga nastavlja i u odraslo doba. Mladi ljudi izmedju 15 i 25 godina prolaze kroz temeljno preuređivanje svog mozga – veće nego u bilo kojoj drugoj fazi života, sem detinjstva. Ovaj preobražaj daje adolescentima mozak sa kapacitetom da usvoji ponašanja i perspektivu odraslih. Kao i mozak odojčeta, i mozak adolescenta u razvoju oštećen je izlaganjem visokim nivoima alkohola. Obilno piće može oštetiti pamćenje i sposobnost mlade osobe da obrađuje i prenosi informacije. Često opijanje – norma za mnoge adolescente i mlade odrasle osobe – može dugoročno oštetiti sposobnost mozga da donosi odluke, planira, organizuje, usredsređuje pažnju, kontroliše impulse i tačno procenjuje rizik.
2. Sećanje i učenje
Veliki broj istraživanja ukazuje da obilno napijanje može dovesti do smanjivanja hipokampusa, dela mozga ključnog za kratkoročno i dugoročno sećanje. Ovo oštećenje se povećava sa opijanjem do blackout-a – pojavom gubitka sećanja pod uticajem alkohola, ali ne i svesti. Zanjimljivo je da su mnogi tinejdžeri bar jednom iskusili blackout, a veliki broj njih regularno pije do blackout stadiuma.
Česti visoki nivoi alkohola takođe narušavaju sposobnost mozga da komunicira sam sa sobom, što delom zavisi od specijalizovanih moždanih hemikalija zvanih neurotransmiteri. Alkohol oponaša hemiju neurotransmitera, menjajući sadržaj moždanih poruka i usporavajući brzinu kojom se isporučuju. Ovaj kvar ometa sposobnost učenja, jedan od najvažnijih zadataka adolescencije.
3. Plastičnost mozga: dobre i loše vesti
Sposobnost naših moždanih ćelija da se menjaju na osnovu iskustava zove se plastičnost mozga. Ova karakteristika ostavlja naš mozak ranjivim na dugotrajne, a možda čak i trajne posledice usled preterane zloupotrebe alkohola. Ipak plastičnost omogućava mozgu i da se oporavi, kada je oslobodjen pritiska svih supstanci koje utiču na um. Ova sposobnost samoizlečenja ostavlja mogućnost osobama zavisnim od alkohola ili drugih droga da oporave većinu, ako ne i sve svoje ranije funkcije mozga – ako prestanu da piju i koriste.
