Lifestyle

Da li smo zaista postali zavisnici od mobilnog telefona?

Ana kaže da telefon ne koristi samo dok spava. Za sebe ističe da je veliki zavisnik od društvenih mreža.

Prvi mobilni telefon nastao je 1974. godine. On je tada svakako bio dosta drugačiji nego današnji telefoni na koje smo se navikli — imao je dosta manje funkcija i dosta nedostataka. Bili smo svedoci napretka mobilnih telefona, koji je trajao decenijama, pa smo danas upoznati sa takozvanim smartfonovima, ili pametnim telefonima.

Mobiln telefon je nesumnjivo dosta olakšao život čoveku, pa je on danas postao neizbežna stavka svakodnevice. Koliko god da možemo da pričamo o povoljnim uticajima telefona, isto možemo da pričamo i o negativnim, kojih izgleda svakog dana ima sve više. Samo jedan od njih je i nomophobia, ili “no mobile phobia”, što predstavlja zavisnost od korišćenja mobilnih telefona.

Kako navodi portal Edukacija.rs, istraživanja tvrde da 53 posto korisnika mobilnih telefona pati od nomofobije. Nomofobija se izražava u vidu panike od gubljenja telefona ili strah da dan provedu bez mobilnog telefona. Naučnici iz Velike Britanije sproveli su istraživanje koje je pokazalo da se 66 posto ukupnog broja ispitanika veoma uznemiri pri pomisli da može da izgubi svoj telefon. Taj procenat je kod mladih između 18 i 24 godine čak i veći i iznosi 76 posto.

Ana (16) kaže da telefon ne koristi samo dok spava. Za sebe ističe da je veliki zavisnik od društvenih mreža, ali ističe da više voli da ode kod drugarice da se ispričaju, nego da pričaju preko telefona. Takođe, dodaje da joj je telefon stalno u ruci jer je veliki ljubitelj fotografija. Sa druge strane, Sara (17) nije sigurna koliko vremena provodi na telefonu, ali misli za sebe da nije postala zavisnik, jer kako ističe, zna da ne uđe na neke društvene mreže i po nekoliko dana.

Iako ne volim da čitam knjige (čitam samo lektire, jer moram), volim da pročitam po koju priču sa telefona. Ne volim da koristim telefon kao sredstvo komunikacije, radije bih otišla kod drugarice i proćaskala sa njom, što inače i radim, izjavila je Sara.

Kao što možeš i da pretpostaviš, stariji imaju nešto drugačiji pogled na situaciju između tinejdžera i mobilnih telefona. Svetlana (65) ne voli da koristi telefon i služi joj samo da se javi ili pošalje poruku. Nije član društvenih mreža i dodaje da ne vidi razlog zašto bi satima gledala u jedan ekran, kad se ceo svet pomera oko nje.

Mislim da su mladi danas postali previše zavisni od telefona. Nervira me kada se na semaforu upali zeleno svetlo, a mladež u kolima ispred mene to ne primeti, jer kucaju poruku, pa moram da im trubim, dodaje Svetlana.

Slavica (67) sa sigurnošću tvrdi da su deca postala opsednuta telefonima. Ima četiri unuka i svi su tinejdžeri i kako kaže, ne odvajaju se od telefona. Slavica dodaje da joj je zastrašujuće kada uđe u autobus i vidi kako svi kucaju poruke i ne primete da su stare bake i deke ušle i da bi trebalo da im ustupe mesto.

A na pitanje kakva je potražnja telefona, posmatrajući različite generacije, jedan od prodavaca ovih pametnih telefona je izjavio da telefone kupuju ljudi svih uzrasta, od 10 do 70 godina. Ističe da tinejdžeri ipak kupuju skuplje i gledaju da telefon ima više opcija, dok stariji traže što jeftinije.

O tome kako telefon zaista utiče na našu psihu, pričali smo sa Draganom Marković, psihologom, koja je istakla da telefoni, pored toga što utiču na našu psihu, utiču i na naše emocionalno stanje. Kaže da su danas tinejdžeri manje izloženi alkoholu i saobraćajnim nezgodama, jer većinu dana provode zatvoreni u sobama kraj telefon, ali ističe i da su zbog toga sve više depresivni i skloni samoubistvu.

Ono što ih najviše privlači kod telefona jesu definitivno društvene mreže. Od svih društvenih mreža, Instagram je najpopularniji. Takođe, na društvenim mrežama mladi često pronalaze partnere jer tako dobijaju nerealnu sliku osobe sa kojom su u komunikaciji i tako dobijaju prostor za idealizaciju i projekciju. Formiraju sliku o nekome na osnovu onoga što im je potrebno da bi se emocionalno vezali, izjavila je Dragana Marković.

Pored društvenih mreža, ona dodaje da sve više postajemo zavisni i od igrica, a najčešće deca, koja od sedme godine sede nekoliko sati za računarom igrajući zastrašujuće igre rata, akcija, pucnjave, borbe…

Pa i ne treba da nas čudi što su nam deca danas tako agresivna, a roditelji bi trebalo više da se posvete deci, ili da uoče da li je njihovo dete postalo zavisnik, kako bismo mogli to da promenimo, dodala je ona.

Telefon je dobra stvar. Olakšao nam je previše živote. Premostio problem daljine. Zamenio pisma i telegrame. Međutim, u svemu treba biti umeren, pa tako i u njihovom korišćenju. Počnite sve manje da ih koristite i nemojte da dozvolite da njihovo korišćenje preraste u zavisnost. Mislim da ničiji story nije lepši i bolji od priče sa prijateljima uz kafu i šetnje po prirodi. I zapamtite — bez vazduha, hrane i vode se ne može živeti, a bez telefona i te kako može.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *