Lifestyle

Lazar Simić: Zašto (ne) želim da odem iz zemlje?

"Državu činimo mi, zato možemo i da je promenimo."

Serijal Zašto (ne) želim da odem iz države? je serijal od 5 tekstova u kojima će naši sagovornici iz svog ugla predstaviti problem odlaska mladih iz Srbije. Jedan od njih je Lazar Simić iz Kraljeva, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Lazar Simić; foto: Marija Spasojević

Lazar često razmišlja o tome da li treba otići, i ako da, gde. Dobar deo njegovog života ga je vodila ta misao da će jednog dana otići iz države. Danas to za njega ne bi bila laka odluka jer ga za Srbiju vežu porodica i patriotska osećanja.

Možda bi za mene bilo idealno da živim i radim makar delimično u inostranstvu, ali da radim za Srbiju. Da imam koristi u svom radu i za svoju državu, ali i za sebe lično, u svom ličnom napretku.

Glavni razlog za njegov odlazak iz zemlje bi bio to da u jednom trenutku oseti da mu neko direktno ili indirektno stavi do znanja da ne može da izgradi život ovde. Ne zato što nije sposoban, već zato što to nekome ne odgovara.

Kada osetim da ovde ne mogu da živim slobodno, dostojanstveno i srećno, to će biti dovoljan razlog da ja odem. Ne bez borbe, ali ni ta borba ne može da traje ceo život.

Po Lazarevom mišljenju ekonomski problemi su veliki, ali su oni samo prateće pojave suštinskog problema. Kako kaže, glavni problem je sistem koji ne valja i koji traje tri decenije kao takav.

Ono što je najveći problem jeste da mladi misle da se na taj sistem ne može uticati, što dovodi do osećaja bespomoćnosti, nepotrebnosti. Zapitate se šta uopšte da tražite ovde ako ne možete ništa da uradite za sebe i za druge, jer vam sistem to ne dozvoljava.

Ono što, po njegovom mišljenju, prvo treba uraditi i promeniti je u svakom pojedincu i potpuno je individualna stvar. Kako kaže, prvo moraš da radiš na sebi, stičeš znanje, veštine i iskustvo, jer jedino na taj način možeš uticati i na ostale; da vidiš čime želiš da se baviš i da se time baviš na ispravan način.

Ako i mi mladi sada krenemo da radimo ono što su radili prethodnici u ovoj državi, ništa nećemo da promenimo. Oni su nam ostavili jednu katastrofalnu situaciju sa kojom mi moramo da se izborimo jer nama ostaje da živimo ovde.

Lazar kaže da za promene nije kasno i da većina mladih sa kojima on provodi vreme su borci.

Ima onih koji su pesimisti, ali ih je manje u mom društvu. Zapravo im samo treba pružiti priliku da malo više budu upoznati sa političkom situacijom i oni će pokazati interesovanje.

Dodaje da je tačno da je poverenje u ovu državu izgubljeno, ali da je dobra stvar da državu činimo mi i možemo da je promenimo.

Ne mora uvek da bude isti kroj. Poverenje može da se reciklira ako recikliraš državu.

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments