[edgtf_dropcaps type=“normal“ color=““ background_color=““]M[/edgtf_dropcaps]edicinski fakultet Univerziteta u Beogradu predstavlja jednu od najstarijih visokoškolskih ustanova u našoj zemlji. Ukoliko se trenutno nalaziš na raskrsnici ili jednostavno istražuješ i razmatraš ovu obrazovnu ustanovu kao moguću opciju za nastavak svog obrazovanja, možda će ti ovaj tekst pomoći da odlučiš da li je to pravi izbor za tebe.
Pre nego što počnemo, treba da znaš da na ovom fakultetu postoje:
- Integrisane akademske studije (IAS) koje traju 6 godina i nakon kojih možeš imati zvanje doktora medicine;
- Osnovne akademske studije – sestrinstvo (OAS) koje traju 4 godine i nakon kojih možeš imati zvanje diplomirane medicinske sestre.
U daljem tekstu govorićemo o IAS.
Prijemni ispit
Prethodne godine (2020), prijemni ispit se održao 1. jula. Neophodno je da spremiš određene oblasti iz biologije i hemije, a njihov spisak možeš pronaći na sajtu fakulteta. Ako se pitaš kako da znaš kakvi tipovi zadataka dolaze u obzir, u skriptarnici fakulteta možeš da kupiš zbirke rešenih zadataka koje će ti pomoći da se dobro pripremiš. Važno je da znaš da ti na prijemnom neće „pasti“ isti zadaci, već da je zbirka samo primer i pomoć da znaš u kom smeru treba da razmišljaš i na šta da obratiš pažnju. Na fakultetu se svake godine organizuje priprema za prijemni koja traje od decembra do maja (ova informacija će više koristiti mlađim generacijama). Prijemni ispit nije lak i potrebno je da ga ozbiljno shvatiš. Ukoliko ti neke oblasti ne idu od ruke, možda bi trebalo da potražiš pomoć.
Što se tiče IAS, prošle godine je upisano 500 studenata od čega se 460 finansira na teret budžeta, a 40 je na samofinansiranju. Takođe, svake godine se prijavi veliki broj srednjoškolaca na konkurs (prošle godine 1222). Minimalan broj bodova ostvaren na prijemnom ispitu za finansiranje iz budžeta bio je 77.82, a za samofinansirnje 76.28.
Ukoliko to sebi možeš da priuštiš, postoji i opcija studiranja na engleskom jeziku.
Na sajtu fakulteta možeš da pronađeš video uputstvo o načinu rada prijemnog ispita.
Način organizacije
IAS medicine traju 6 godina. Taj vremenski period možemo podeliti na prekliniku i kliniku, u zavisnosti od predmeta koji se uče. Prve tri godine studija posvećene su prekliničkim predmetima poput anatomije, histologije, fiziologije, mikrobiologije, patologije itd. Nastava gotovo kod svih tih predmeta podeljena na predavanja, seminare i vežbe. Predavanja se održavaju u amfiteatrima, dok se seminari i vežbe organizuju u manjim vežbaonicama i manjim grupama. Oni su interaktivnog karaktera. Na vežbama se student susreće sa praktičnim radom, koji npr. na anatomiji podrazumeva učenje na kadaverima, a na biohemiji rad u laboratoriji.
Što se tiče druge polovine studija, ona obuhvata kliničke predmete poput interne medicine, hirurgije, neurologije, oftalmologije itd. Studenti ostvaruju veći kontakt sa bolnicom i pacijentima nego što je to slučaj u prethodnim godinama. U okviru 12. semestra, predviđen je klinički staž u okviru kojeg student piše i brani svoj diplomski rad.
Veliki broj predmeta se vodi kao dvosemestralan, što znači da se sluša cele godine. Od toga zavisi i broj kolokvijuma. Jednosemestralni predmeti najčešće imaju 1-2 kolokvijuma, dok se za dvosemestralne ponekad organizuje i tri na nivou godine.
Kada govorimo o ispitima, oni su podeljeni na dva dela: praktični i usmeni. Praktični ispit podrazumeva primenu znanja stečenog na vežbama (npr. prepoznavanje struktura na kadaverima za anatomiju, prepoznavanje preparata tkiva iz histologije itd), dok usmeni ispit podrazumeva odgovaranje pred profesorom. Na nekim predmetima se „vuku pitanja“, dok na drugim profesor ispituje celokupno gradivo (kao što je slučaj na anatomiji). Ono što treba da znaš jeste da ocena ne zavisi samo od ispita, već da tokom godine skupljaš predispitne bodove radeći kolokvijume, mini provere znanja na vežbama, seminarske radove itd.
Takođe, na svakoj godini postoji određeni broj predmeta (poput engleskog jezika, prve pomoći itd) koji se ocenjuju opisno (položio/la) i oni se ne računaju za prosek. Spisak predmeta po godinama možeš pronaći na sajtu fakulteta.
Aktivnosti na fakultetu
Pored nastave, kao student medicinskog fakulteta u Beogradu možeš pohađati brojne vannastavne aktivnosti. Ukoliko ostvariš dobar prosek, možda se odlučiš za demonstraturu. Ukratko rečeno, demonstratori su studenti koji imaju visoku ocenu iz određenog predmeta i koji prisustvuju vežbama iz tog predmeta i pomažu svojim mlađim kolegama da savladaju gradivo. Takođe, svaka godina ima mentora u svakoj grupi, a to su studenti starijih godina koji su tu da tebi i tvojim kolegama pruže sve informacije koje su vam potrebne (o predmetima, kolokvijumima, ispitima itd). Pisanje studentskog naučnog rada, članstvo i volontiranje u CSNIRS-u, IFMSA, Studentskoj sekciji za neuronauke, studentski parlament samo su neka od angažovanja. Ukoliko lepo pevaš, možeš se pridružiti horu Plicae vocales. Ako voliš sport, možeš postati deo neke ekipe.
Šta posle fakulteta?
Nakon 6 godina studiranja, dobijaš zvanje doktora medicine. Međutim, to nije kraj puta. Nakon studiranja sledi pripravnički staž koji traje 6 meseci, a nakon toga specijalizacija. Kako medicina ima pregršt oblasti, trajanje specijalizacije zavisi od toga šta odabereš. Takođe, o master akademskim, specijalističkim akademskim i strukovnim studijama, kao i o doktorskim studijama možeš pročitati na sajtu fakulteta.
Kao što vidiš, ukoliko kreneš ovim putem, neće biti nimalo lako i stalno ćeš morati da učiš i nadograđuješ svoje znanje. Uprkos tome, znaj da je poziv lekara jedna od najplemenitijih profesija koju možeš da izabereš.
