Svake godine obeležavamo Svetski dan hrane da bismo cenili neverovatnu hranu koju jedemo. Ovaj dan se slavi u više od 150 zemalja širom sveta.
Hrana je sastavljena od mnogih hranljivih materija, koje su svima potrebne za život, održavanje zdravlja, obezbeđivanje energije za rad. Osnovne hranljive materije su vitamini, proteini, masti i ugljeni hidrati. Ove materije treba dobiti iz različitih namirnica, jer ne postoji jedna koja sadrži sve potrebne sastojke u dovoljnoj meri. Zbog toga je neophodno da ishrana bude raznovrsna.
Tokom proteklih decenija došlo je do ogromnog preokreta u načinu ishrane što je rezultat urbanizacije, ali i ekonomskih promena. Sve češće jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom vikendom. Ljudi koji žive u gradovima kupuju hranu u supermarketima, kioscima brze hrane ili naručuju hranu za poneti. Tako da sve veća gojaznost stanovništva ne treba da čudi. Nepravilna ishrana nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
Zašto je pravilna ishrana važna?
Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive materije. Koliko je pravilna ishrana važna govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, dijabetes samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana.
Prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu „Lanset“ 1975. godine, samo 11 miliona mladih od 5 do 19 godina bilo je gojazno, a u 2016. godini gojazno je bilo čak 124 miliona.
Najnovije istraživanje pokazuje da je u Srbiji 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).
Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica. Poželjno je isključiti grickalice, slatkiše ali i peciva. Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, treba izbegavati puter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin.
Preporuka je i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije to bolje. Kada su u pitanju meso i riba, treba izbaciti suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem i ćurećem mesu. Važno je unositi dosta tečnosti, u zavisnosti od vaše težine, ali najmanje 2–2,5 l dnevno. Način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se bavite, fizičke aktivnosti u toku dana, tako da se i ovi opšti principi prilagođavaju individualnim potrebama.
Dijeta – fenomen 21. veka
Dijeta je način ishrane, koji se praktikuje u borbi protiv gojaznosti, kao i kod nekih drugih zdravstvenih problema. Dijete koje podstiču mršavljenje se mogu podeliti u četiri kategorije: dijete sa niskim unosom masti, dijete sa niskim unosom ugljenih hidrata, dijete sa niskim unosom kalorija, i dijete sa izuzetno niskim unosom kalorijama. Ovaj fenomen se često naziva Jo-jo efekat jer se kilogrami koje izgubite posle nekog vremena vrate.
Dijete su danas veoma aktuelne, jer je sve veći broj gojaznih ljudi. Keto, VMA, Dukanova, Zelena, Indijska – su samo neke na spisku najpopularnijih dijeta. Važno je odabrati dijetu koja odgovara vama, kako bi mogli da je se pridržavate, a sve to uz konsultacije sa doktorom ili nutricionistom. Nijedan organizam nije isti, tako da ni ista ishrana, a pogotovo dijeta, ne može da odgovora svakom pojedincu.
