U Velikoj Britanji se danas obeležava Dan davanja. To je praznik velikodušnosti, dan kada se ljudi podstiču da nesebično daju i sarađuju. Ally Zlatar, Srpkinja koja živi u Londonu, umetnica i aktivistkinja, nesebično koristi svoj glas i kreativnost širom Evrope kako bi širila svest o mentalnom zdravlju.
Ally Zlatar za sobom niže brojne uspehe na polju aktivizma po pitanju mentalnog zdravlja. Svoj lični napori da se nosi sa anoreksijom iskoristila je kao motivaciju za širenje svesti o telesnoj dismorfiji, poremećajima u ishrani i poteškoćama sa mentalnim zdravljem.
Njeni radovi su bili uključeni u preko 15 izložbi širom Evrope i Severne Amerike. Njena samostalna izložba One body, my body, withouth body debitovala je u gradovima poput Londona, Toronta, Amsterdama i Glazgova. Za sobom ima i 5 zvaničnih izdanja, a dobitnica je i brojnih nagrada. Kako povezati strast prema umetnosti i brigu o mentalnom zdravlju?
Nisam mislila da će ovo biti moj put
Tek pri kraju srednje škole, otkrila je da gaji jubav prema umetnosti. Tada je odlučila da želi da studira vizuelnu umetnost. 5 godina kasnije, na svojim master studijama, osnovala je The Starving Artist.
Prvobitno je to trebalo da predstavlja jednokratnu izložbu i izdanje sa 5 međunarodnih umetnika, koji su delili svoje unutrašnje borbe kroz umetnost. Međutim, stekla je toliku privlačnost i zainteresovala preko 50 umetnika koji su poželeli da budu uključeni, kao i preko 30 univerziteta širom sveta. Tada sam shvatila da postoji glas ljudi koji treba da se čuje.
Ubrzo nakon ove izložbe, odlučila i da podeli svoju priču i na taj način podstakne razgovor o temama poremećaja u ishrani i mentalnom zdravlju, primetivši koliko se ljudi sa sličnim problemima bori da bude saslušano i shvaćeno. U okviru ove inicijative, osnovala je i Fond, čija sredstva se koriste za omogućavanje odgovarajuće nege ljudima sa poremećajima u ishrani, koja je inače teško dostupna.
Poruka koju prenosi je važna
Ally ističe da se ne plaši da deli svoja osećanja sa ljudima.
Volim autentične i ranjive razgovore. Kad god se unervozim jer govorim na nekom događaju, samo se setim koliko je važna poruka i to mi pomaže da prevaziđem sve brige koje imam u tom trenutku.
Izuzetno joj je drago što su lekari, donosioci odluka i voljeni ljudi osoba koje se nose sa problemima u ishrani stekli dublje razumevanje složenosti problema i što su se njihova podrška i briga izuzetno pojačale. Dodaje i da niko ne treba da se oseća primorano da deli svoja iskustva sa mentalnim zdravljem ukoliko nije spreman.
Uticaj srpskog porekla
Kaže da se o mentalnom zdravlju nije pričalo tokom njenog odrastanja. Čak i danas, nakon tolikog aktivističkog rada, njena porodica se i dalje nosi sa poteškoćama da otvoreno razgovora o njenom mentalnom zravlju. Serija radova Srpska renesansa pokušava da prikaže kako srpsko kulturno nasleđe koje gajimo, utiče na stav ljudi koji preovladava o mentalnom zdravlju na našim prostorima.
Istraživanje prošlosti bio je način da bolje upoznam svoje korene. Pomogalo mi je da razumem odakle sam došla. Ne samo da mi je pomoglo da upoznam kulturu, već da shvatim kako da formiram sopstveni kulturni identitet.
O nagradama
Ally je odlikovana brojnim nagradama za svoj rad. Ipak, kaže da je najponosnija bila kada je odlikovana za prestižnu Princess Diana Legacy Award.
Šansa da podelim svoj rad sa britanskom kraljevskom porodicom i budem deo zajednice donosioca odluka i dalje predstavlja ‘vau momenat’ za mene. Ne samo da sam upoznala članove kraljevske porodice, kao na primer princa Vilijama, već sam bila i u mogućnosti da se povežem sa brojnim liderima i upoznam druge mlade ambiciozne ljude.
Priznaje da još uvek oseća sindrom prevaranta. Sa druge strane, jako je ponosna što je prepoznata među mladim aktivistima širom sveta čiji rad je cenjen i uvažen na tako visokom nivou.
Planovi za budućnost
Glavni fokus naše sagovornice je da promoviše glasove onih koji su imali nestereotipna iskustva sa poremećajima u ishrani. Trenutno radi na projektima koji se fokusiraju na azijske i LGBTQ+ zajednice. U budućnosti se nada da će se više usredsrediti i na međukulturalnu saradnju. Smatra da su promene veoma potrebne.
Za pravu promenu je potrebno vreme, ali je promena više nego vredna toga. Nikad ne odustaj i ne plaši se da počneš!
