Samo tri dana uoči početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, grupa repera sa Dorćola ispisala je početak jedne sindikalne priče. Njih je okupila ljubav prema muzici, a održalo ih je kreativno druženje. Iako su oni Beogradski sindikat, za ovih skoro četvrt veka, njihove rime čule su se na brojnim koncertima, ali i protestima širom Srbije. Njihove pesme protkane su raznim vrednostima, od prijateljstva do rodoljublja, a težinu im donosi kritika društva i sistema. O svom stvaralaštvu, za portal Youth Vibes govorili su članovi Beogradskog sindikata.
Prijateljstvo i vrednosti kao osnova za dobru muziku
Počeci Beogradskog sindikata vezuju se za 21. mart 1999. godine. Kako kaže član grupe Boško Ćirković, poznatiji kao Škabo, okupljanje je bilo spontano. Kasnije su shvatili da svako od njih ima nešto zajedničko.
Mi smo se spontano skupili, tad oko našeg prvog nastupa u KST-u. Tu smo prepoznali da to radimo na neki specifični način, koji do tad nismo čuli kod drugih izvođača na srpskom vezano za tu muziku. To je bila samo inicijalna kapisla. Posle smo se prepoznali u smislu toga da smo ili iz istog kraja ili da imamo neke dodirne tačke, zajedničke prijatelje i to su bila odškrinuta vrata za početak druženja, a zapravo nas je na okupu održalo upravo to, a pre svega kreativno druženje.
Govoreći o druženju i prijateljstvima, Škabo se osvrnuo i na one vrste druženja koje mogu biti destruktivne. Smatra da to ne može da opstane, jer čovek treba da radi nešto, pre svega sa drugim ljudima, a da to svima bude na korist i spasenje.
Nas je inicijalno spojila muzika, ali muzika ne izlazi iz čoveka koji pre svega toga u sebi nema ove vrednosti. Muzika ne može po mom mišljenju da bude, mislim može, ali ne bi trebalo da bude na tom pijedestalu da menja prijateljstvo, a pre svega ljubav prema sebi. Moraš da voliš sebe. Ako si autodestruktivan, nema ništa od toga, nećeš postati koristan član bilo koje zajednice. To je taj osnovni krug, voliš sebe, porodicu i prijatelje, onda od toga nadalje ide tvoj kraj, grad i zemlja. Da preskočiš sve te elemente i dođeš do muzike i da još odbaciš sve to što predstavlja te elemente u muzici, da kažeš da je dobra muzika, slušam dobar rep ili šta god.
Geografske odrednice su pre svega vrednosti
Svega desetak dana pred rođendanski koncert u Nišu, grupa je objavila pesmu posvećenu Nišlijama. Sam naziv pesme ,,Čekam sreću“ ukazuje na surovu realnost o socijalnom položaju ljudi koji žive na jugu Srbije. Uprkos tome, kako se i u pesmi kaže, naše srce je veliko kao Čegar. Članovi benda smatraju da jug nije samo geografska odrednica.
Beograd je jug u odnosu na Berlin, Berlin je jug u odnosu na Stokholm. Uvek postoji neki sever, neka ta hladna, robotska, brojčana nadmoć. Mi sad pričamo o duši, o borbi, na kraju krajeva, estetika u spotu je duhovna, borbena i takvo je naše shvatanje juga.
Na pitanje kako gledaju na oprečne komentare, Škabo iznenađeno odgovara da takvih nije video mnogo, možda dva ili tri. Naglašava da mu je važnije šta se govori u realnom svetu, jer smatra da društvene mreže nisu odraz stvarnosti.
Ja sam administrator Instagrama i Jutjub kanala Beogradskog sindikata. Video sam možda samo dva-tri takva komentara. Prošao sam nekoliko puta niškim ulicama, nisam čuo nijedan negativni komentar. Štaviše, ljudi su nas pozdravljali na ulici, iz automobila dobacivali ,,bravo“, ,,super ste“. Uvek će biti onih ljudi koji su nezadovoljni pre svega samim sobom, a onda i samim tim kada vide da neko nešto radi.
Jedan čovek kao početak svega
U pesmama Beogradskog sindikata jedna od dominantnih vrednosti je rodoljublje. Smatraju da patriotizma nema bez ljubavi prema sebi i roditeljima, a to je nešto što se uči kod kuće i spada u najuži krug, od kojeg zapravo sve i kreće.
Patriotizam počinje od toga da ti veruješ da nisi centar sveta, pa se proširuje na tvoju porodicu i na kraju dolaziš do svoje zemlje i dolaziš na nivo gde ceniš sve ljude, bez obzira na naciju i pripadnike bilo koje druge zajednice koja nije tvoja. Ne možeš ceniti imaginarnu celinu ako ne ceniš onaj manji deo te celine koji je tvoj, koji priča tvoj jezik, koji vezuje zajedničke kulturne i istorijske veze. Patriotizam je stvar kućnog vaspitanja. Ne znam ko je to rekao, ali nema internacionalnog bez nacionalnog, ne postoji nacionalno bez regionalno, regionalno bez lokalno, lokalno bez porodično i ne postoji porodično bez tebe. To je sistem vrednosti Beogradskog sindikata.
Diskretni heroji i njihove borbe
Treći studijski album grupe nosi naziv Diskretni heroji. Prema rečima članova, to nije nužno samo publika Beogradskog sindikata. Škabo smatra da smo diskretni heroji zapravo svi mi.
Ne volim izraze poput mali ljudi, obični ljudi… Šta smo mi, neki neobični ljudi? Onda smo skovali taj izraz za naš treći album. Zanimljivo je da veći deo ekipe, kada smo smišljali naziv za album, nisu znali za francuski film ,,Diskretni heroj”. Ovo nisu diskretni heroji iz tog filma, ali ovo smo svi mi, ljudi koji se svaki dan bore, često sami sa sobom i svim negativnim stvarima koje nose sa sobom, da se to ne bi prelilo na ostale. Diskretni heroji su svi ljudi koji žele to da budu.
Nezvanična himna onih koji se bore protiv anomalija u društvu i sistemu postala je upravo pesma Sistem te laže. Članovi benda smatraju da ova pesma neće biti aktuelna jedino kada sistem prestane da laže, a da to čak i nije poenta.
Ja sam mali čovek ako sam muzičar, a bio bih veliki čovek ako sam političar. Zašto? Poenta pesme nije da te sistem laže, on laže kad mu se pomeraju usta. Poenta je – kad te boli glasno reci. Zapravo, nije samo ni reci. Uzmi, uradi nešto. Uvek postoji izbor. Ima ekstremnih situacija u kojima možda ne postoji izbor, ali u većini postoji.
Na pitanje koja pesma im je najdraža ili su na nju najviše ponosni, za sam kraj odgovaraju – Dogodine u Prizrenu.
Nekako ima najveću težinu, što iz personalnih, što iz drugih razloga. Mislim da je ostavila najdublji trag i da može čak i da bude neka zaostavština Beogradskog sindikata na koju možemo da budemo ponosni.
