Ovaj datum izabran je jer je 27. januara 1945. godine oslobođen Aušvic, najveći logor smrti u Drugom svetskom ratu. O značaju ovog datuma razgovarali smo sa Nikolom Koneskim, doktorandom istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i dr Milanom Koljaninom, stručnjakom za Holokaust.
Vrlo je važno da obeležavamo Dan sećanja na žrtve Holokausta, iz više razloga. Najbitniji razlog je da se to više nikada ne ponovi. To će se postići podsećanjem ljudi, naročito mlađih generacija, kakve su posledice dolaska mržnje na vlast, kaže Nikola Koneski za Youth Vibes.
Kako kaže Nikola, vladavina mržnje, kakva je bila tridesetih i četrdesetih godina, za posledicu je imala stradanje mnogih nevinih ljudi koji su bili krivi samo zato što su bili drugačiji.
Ljudi, a ne brojevi.
Važno je obeležiti ovaj datum i kako žrtve Holokausta ne bi ostale zaboravljene.
Vrlo je važno da se sećamo žrtava, ali i da ih ne posmatramo samo kao brojeve. Bitno je da shvatimo da je svaka žrtva bila pojedinac, čovek od krvi i mesa, od emocija, ističe Nikola Koneski.
Sećanje na žrtve Holokausta važna je tema i za naše društvo jer je i srpski narod, poput jevrejskog i romskog, značajno stradao. Ukoliko srpsko drušvo želi da se neguje sećanje na njegove žrtve, Nikola smatra da je neophodno da i ono neguje sećanje na sve žrtve Holokausta.
Koliko je javnost upoznata sa Holokaustom?
Holokaust je dosta dugo u nastavnim programima. Pored toga, za upoznavanje javnosti sa Holokaustom svoj doprinos daju i komemoracije. Zbog svega toga, javnost je danas široko upoznata sa temom, kaže Milan Koljanin za Youth Vibes.
Problemi u istraživanju
Tema Holokausta dugo je prisutna u srpskoj istoriografiji. Danas postoje i institucije koje se bave istraživanjem Holokausta.
Milan Koljanin navodi da se kod istraživanja stradanja u Drugom svetskom ratu istoričari susreću sa problemom dostupnosti izvora. Od osamdesetih godina prošlog veka, dostupni su svi izvori koji se nalaze na teritoriji Srbije. On ističe da problem predstavlja finansiranje istraživanja u stranim arhivima, pre svega nemačkim, koji su najznačajniji.
Današnjim istraživačima problem predstavlja i to što maltene da nema živih svedoka Holokausta, pa se istoričari oslanjaju na već objavljena svedočenja, navodi Milan Koljanin.
Mladi i sećanje
Najbitnije je da se mladi upoznaju sa Holokaustom kroz obrazovni sistem. Da im se objasni šta je on to zapravo i kako je došlo do toga da se ljudi sistematski ubijaju samo zato što su drugačiji. Pored toga, važno je individualizovati istoriju. Lični primer stradanja jedne žrtve ostavlja potpuno drugačiji utisak na mlade od priče o masi. Mladima treba pokazati i vizuelne istorijske izvore, treba im pokazati kako je Holokaust izgledao, naravno u skladu sa njihovim godinama, smatra Nikola Koneski.
Za upoznavanje sa Holokaustom važno je posetiti i mesta stradanja. Totalno drugačije posmatram Holokaust nakon odlaska u Aušvic. Tamo čovek mnogo bolje shvati šta je zapravo bio Holokaust, kaže Nikola Koneski.
Nikola smatra da su stereotipi veoma česti kada su ovakve teme u pitanju, a veoma su opasni i treba ih izbegavati.
Multidisciplinaran pristup Holokaustu važan je za razbijanje stereotipa. Mladima ovu temu treba osvetljavati iz više pravaca i tek tada će shvatiti zašto je Holokaust važan. Kad to shvate, ovaj dan više neće obeležavati samo mediji i državnici, zaključuje Nikola.
