Glavni gradovi širom sveta godišnje troše milione na čišćenje i prefarbavanje grafita. Neki će se zapitati ko je dovoljno lud da rizikuje krivičnu odgovornost za delo koje će u nekom momentu možda biti obrisano. Dok drugi smatraju da je grad bez ulične umetnosti monoton i dosadan.
Razgovarali smo sa jednim od naših najeminentnijih street art umetnika, čiji radovi se mogu videti širom Zemlje . Reč je o Andreju Žikiću, ili bolje poznatom kao Artezu. Sa tek 15 godina je uzeo svoj prvi sprej u ruke, a danas broj površina koje obeleži godišnje premašuje 30-40.
Kako nam Andrej kaže on se trudi da svoje radove na što bolji način uklopi u već postojeće okruženje.
Uglavnom to radim kroz paletu boja prisutnu na muralu, kao i kroz inkorporiranje različitih elemenata koji su povezani sa samom lokacijom. Moj stil se može okarakterisati kao mešavina realizma i ilustracije, navodi Andrej.
Naravno bitno je napraviti razliku između grafita koji govore u ime umetnosti, i onih koji govore u ime mržnje. Na ulicama se može primetiti sve. Od murala, koji su prava umetnička dela, do natpisa koji se pišu u cilju protesta protiv neke druge etničke, verske ili nacionalne grupe. Kako autorka street.rs sajta Lidija Tomić kaže, osim toga što su ispisani sa sprejem, ništa drugo im nije zajedničko.
Street art je, po meni, umetnost u javnom prostoru koja preispituje vrednosti i autoritete koje nam društvo i politika nameću. Nešto kao vizuelni protest. Izraz je slobode govora, provocira, preispituje, kritikuje, ali ne vređa i ne širi mržnju, kaže ona.
Sa druge strane, Lidija navodi da grafiti koji šire mržnju za cilj imaju zastrašivanje, diskriminaciju, pozivaju na linč i nasilje prema neistomišljenicima, pripadnicima manjinskih grupa itd.
U pravnom smislu, spadaju u dela prekršajne i/ili krivično-pravne zakonitosti i podležu znatno strožijim kaznama nego street art. Ali oni koji ih pišu najčešće ostaju nekažnjeni.
