Znaš li šta bi preduzeo/la u trenutku kada svet jednog zimskog jutra iznenada ostane bez struje i fosilnih goriva? Šta se dešava kada nam se o glavu obije naš savršeno uređeni svet i poslednji ostaci nafte i benzina sa benzinskih stanica budu potrošeni?
Ova utopijska knjiga osvojila je 2011. godine prestižnu italijansku Bankarela nagradu za književnost. Njen pisac je Mauro Korona, pored toga poznati italijanski alpinista i skulptor drveta. U svom opusu ima preko 20 knjiga, većinom kratkih priča autobiografskog karaktera, koje su prevedene na više stranih jezika.
Radnja knjige Kraj iskrivljenog sveta u potpunosti obrađuje situaciju i probleme koji se javljaju nestankom goriva i struje. Jer, fosilna goriva kao takva nam nikada nisu bila ‘vidno’ potrebna u svakodnevnom životu.
Nema struje i goriva – šta sad?
Sada kada ih nema, ne samo da je nestala svaka mogućnost da putujemo, već su osim saobraćaja, i turizam i transport potpuno zaustavljeni. Više nema mogućnosti da se u prodavnice dopreme namirnice. U početku ipak neprimetna, mnoga pitanja počinju da predstavljaju veliki problem. Kako će se ljudi prehraniti ako ne mogu da dođu do hrane, i kako će se cele zime grejati bez struje ili uglja?
Ta zima je kazna. Ne božja kazna već ljudska. Ljudi su sami sebe kaznili. Počeli su sa samokažnjavanjem onog časa kada su prestali da koriste ruke, a potom i mozak. Sami sebe su uštrojili, pa sada ne znaju ni kako da zapale vatru, navodi se u knjizi Kraj iskrivljenog sveta.
Dok još većina ljudi nije shvatila problem u koji polako zapada, nekolicina njih hrli u prodavnice kako bi pribavila što više namirnica. Međutim tih zaliha ubrzo ponestaje i ljudi počinju da jedu sve što može da hoda ili leti – mačke, pse, golubove. Sada nije vreme da se razmišlja o tome koliki su značaj za nas imale ove životinje dok su nam bile kućni ljubimci – važno je preživeti.
Resursa za prehranu u gradovima gotovo da nema. Hranu mogu da obezbede jedino proizvođači te iste hrane – poljoprivrednici i seljaci. Uz njihovu pomoć u nekadašnjim parkovima počinju da niču improvizovane bašte.
Najvažnije je preživeti
Pošto su glavni predmet trampi sada postale životne namirnice, novac u potpunosti gubi svoju vrednost. Štaviše, čitave gomile novca, slika i knjiga potpuno su bezvredne. Kako zima i hladnoća uzimaju maha, ljudi počinju da shvataju da i Van Gogh-ova i neka obična slika gore istom brzinom – i da je jedino bitno ogrejati se na 10 minuta.
Ljudi otkrivaju da se u književnosti uživa s punim stomakom, sa zagrejanim radijatorima i u udobnim foteljama. Pretnja smrću niveliše osećanja, a prvo nestaju ona koja su najapstraktnija. Smrt koja se lagano primiče, a ne dolazi poput munje, briše vrednosti i uverenja, na primer, briše ljubav prema uspomenama, koje postaju balast, navodi Mauro Korona u knjizi.
Kada će zapravo nestati fosilnih goriva
Ipak, u realnom vremenu i nismo toliko daleko od nestanka ovih prirodnih rezervi. Prema podacima OWID-a i Statističkog pregleda svetske energije iz 2016. na Zemlji je ostalo zaliha uglja za još blizu 115 godina, dok zaliha zemnog gasa i nafte ima za još skoro 50 godina. U svakom slučaju, ove procene će varirati u zavisnosti od daljnjih promena kapaciteta izvora i njihovih zaliha, kao i globalnog zagrevanja.
Iako se većina ljudi još uvek ne obazire u dovoljnoj meri na ovaj problem, mnogi naučnici pokrenuli su istraživanja i diskusije na tu temu. Naravno, goriva neće nestati odjednom, i mi ćemo verovatno bar malo spremniji dočekati ovu promenu. Na kraju krajeva, vreme će nam to pokazati.
