Svojom glavom

Mladi na blokadi – godinu dana kasnije

Pre godinu dana, nekim od najvećih saobraćajnica u Srbiji šetalo je hiljade građana. Vlast nas je tada nazvala zgubidanima. Možda i jesmo zgubidani, ali bili smo učesnici najmasovnije pobune nakon 5. oktobra, a sve to rezultiralo je povlačenjem Zakona o eksproprijaciji, izmenom Zakona o referendumu i ukidanjem prostornih planova Jadar i Loznica.

Usvajanje izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o eksproprijaciji krajem novembra prošle godine izvele su hiljade građana na ulice mnogih gradova. Detaljnije o izmenama ovih zakona i tome šta je u njima bilo sporno možeš pročitati ovde. Kao najveći problemi nastali izmenom ovih zakona izdvojilo se omogućavanje prisilnog oduzimanja imovine koja se nađe na putu ka realizaciji državnih projekata od opšteg javnog interesa, kao i potencijalna zloupotreba volje građana. Sama hitnost postupka probudila je sumnje da se ovi zakoni menjaju tako da kompaniji Rio Tinto omoguće rudarenje u dolini Jadra, iako bi njihove aktivnosti ozbiljno ugrozile stanovništvo.

 

Od protesta do blokade Srbije

Zbog činjenice da zagađen vazduh u našoj zemlji odnese 15 hiljada života godišnje, a da je netaknute prirode i oaze zdravlja sve manje zbog rudarenja, izgradnje hidroelektrana i slično, održani su brojni protesti.

Kako je došlo od protesta na jednom mestu do blokade Gazele, mostova i većih saobraćajnica u Srbiji? Smatram da smo postali svesni da građani imaju moć, a da se domovina ne brani ćutanjem i komentarisanjem iz udobnosti toplog doma, već samo ako jasno kažemo šta nam smeta. 

Veliki broj mladih na blokadama, od kojih su najveće održane pre tačno godinu dana, probudio je nadu i razbio predrasudu da mlade ne zanima šta se dešava oko njih. Sve i da nam nije bilo najjasnije šta radi Rio Tinto, a šta su referendum i eksproprijacija, shvatili smo da niko nema pravo da ide protiv volje građana, a naročito da se protiv iste bori čekićima i motkama.

Nekoliko (hiljada) zgubidana

Čitajući izveštaje medija koji su pratili blokade, došla sam do zaključka da se niko nije precizno bavio brojkama. Među njima izdvaja se izveštaj ružičaste televizije koja je blokadu Gazele predstavila kao skup dvadesetak zgubidana. Bilo je nemoguće izbrojati, ali ono u šta smo sigurni jeste to da je prošlogodišnja blokada najmasovnija pobuna posle 5. oktobra.

U Nišu su blokade zakasnile u odnosu na ostale gradove, ali otprilike 10 hiljada Nišlija bilo je na nogama tog 4. decembra. Najveća zanimjivost u vezi sa blokadom u Nišu bila je tačka od koje će šetnja krenuti. Najlepše od svega je što to na kraju nije bilo ni važno, jer smo izrazili svoj protest u tolikom broju.

Iako smo nazivani zgubidanima, učešćem na blokadama dokazali smo da više volimo svoju zemlju od onih koji su nas tako nazivali. Shvatili smo da smo mi zapravo nosioci promena, jer kako kažu, na mladima svet ostaje. 

 

 

 

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments