Anđela Jovanović rođena je, kako ona sama kaže, jednog paklenog leta 1998. godine, 8. jula. Završila je Gimnaziju 9. Maj. Recituje, glumi, pomalo i piše. Ne voli kišne dane, pa ih zato radije provodi kod kuće uz knjigu ili sa prijateljima uz film. Član je Studentskog saveza Filozofskog fakulteta gde i studira Srpski jezik i književnost, član i volonter Američkog kutka u Nišu, alumni TedEd kluba, a na sve to i redovni posetilac pozorišta i knjižara.
Anđela se nije bojala da kaže šta misli. Preko TedEd kluba naučila je kako da podeli ideju koja je svakako vredna širenja. Njen govor proglašen je za jedan od 10 najboljih govora TedEd klubova na svetu. Ona je feministkinja, borac za jednaka prava. A ovo je njena priča.
Zbog čega si izabrala da studiraš srpski jezik?
Zbog književnosti pre svega. Jezik jeste moja velika ljubav još iz detinjstva. To je nešto što me je povezalo sa mnogo meni dragih i bitnih stvari u životu kao što su recitacija, gluma i pisanje. Kako sam pisanje godinama izučavala, u meni se sve više budila znatiželja, pa sam zbog toga i tu gde jesam.
Šta te je privuklo da se prijaviš na TedEd?
To je jedna jako interesantna priča. Da budem iskrena, od kako sam kod svoje najbolje drugarice videla majicu pomislila sam kako je previše kul i da prosto moram da je imam. Najveću ulogu odigrao je moj prvi sastanak u TedEd klubu u Američkom kutku, nakon prijave. Iako ni jednu osobu nisam poznavala, osećala sam se slobodno, što je ponekad redak osećaj čak i u četiri zida svoje sobe. Osetila sam se prihvaćeno, mogla sam da budem ono što jesam. Tog subotnjeg jutra ušetala sam nervozna u prostoriju punu tinejdžera koje nisam poznavala i koji su mi bili strani, a na kraju sam upravo sa tim ljudima ostvarila jedna od najneverovatnijih prijateljstava u životu. TedEd je nešto drugačije, nešto što me je nateralo da upoznam pravu sebe, budem tolerantnija i na pravi način pružam podršku drugima. Zbog toga sam jako zahvalna na ovom iskustvu, poznanstvima i prijateljstvima.
Kako si shvatila da je baš feminizam tema o kojoj želiš da govoriš?
Taj žar u meni je nesvesno goreo još od ranog detinjstva, kada nisam mogla da shvatim kako to funkcioniše svet devojčica i dečaka, kako sam odrastala uvidela sam da to ne mogu da prihvatim, pa kada je već tako, zašto da ne pokušam i ne promenim nešto? Oduvek me je iritirala arogancija većine članova našeg društva i to što se nisu ni potrudili da pokušaju da shvate da to što nešto nije njihova realnost, ne znači da nije ničija. Upravo kroz TedEd radionice sam otkrila koliko je bitno iskoristiti glas koji nam je dat rođenjem. Niz događaja u mom životu i životu meni dragih ljudi doveo je do toga da sebe ponosno nazivam feministkinjom. Zato što je činjenica da smo svi ljudi i zaslužujemo da budemo jednaki u svojoj ljudskosti sa istim pravima i izborima.
Kakav je osećaj biti u top 10 govornika TedEd klubova na svetu?
Tek kada čujem ovakvo pitanje ili pročitam, budem zatečena njegovom veličinom. Srećna sam, jer sam uspela u tome što sam naumila, da me neko čuje. I ne samo čuje, već i razume, saoseća. Možda je neko očekivao da ću reći da se osećam kao Bog, ali se zaista ne osećam drugačije od svojih vršnjaka sem toga što sam jako počastvovana i ponosna na sebe.
Koji je tvoj posao iz snova?
O ovome nisam mnogo razmišljala jer me interesuju mnoge stvari. Kao mala, govorila sam kako ću biti glumica ili radio voditelj, celog života slušam od svojih profesora kako je to poziv kome treba da se odazovem. Jedan od razloga zbog koga sam upisala Srpski jezik jeste i to što me je oduvek privlačio svet knjiga i izdavaštva tako da je to nešto čemu se radujem i stremim u ovom trenutku.
Anđela je verovala u sebe, imala svoj stav i cilj i radila na njemu. Nije dozvolila da je iko sputava dok je radila na sebi i na okolini koja je okružuje. Svakako je samo jedna od mnogobrojnih mladih Nišlija koji su pokazali iz kojih sve razloga možemo ponosito da kažemo da smo rođeni u ovom gradu. Za kraj, Anđela poručuje:
Verujte u sebe i nemojte potiskivati svoja shvatanja i težnje jer to nekome ne odgovara.