Na samom festivalu bilo je prikazano dvanaest filmova mladih stvaralaca koji su odlučili da predstave svoj rad i trud široj publici Niša i okoline.
Ideja ovog festivala i jeste bila da od strane amatera, filmskih stvaralaca, pružimo neki vid platforme drugim amaterima, filmskim stvaraocima. Sve ovo ovde je ipak poteklo iz ljubavi prema amaterskom filmu, izjavio je Ognjen Ranđelović ,organizator događaja.
Mnoštvo filmova i premijere
Prvog dana predstavljena su tri filma, drugog četiri, a trećeg i poslednjeg dana čak pet kratkometražnih filmova u režiji mladih talenata. Zanimljiva činjenica sa ovog festivala je to da je većina filmova premijerno prikazana ovde. Pojedini kratki filmovi su posle dužeg vremenskog perioda ugledali svetlost dana.
Jedna od premijera bila je film „Da li smo bezbedni?” u režiji Ilije Toteva Jovića, koji je krenuo kao školski projekat. Ipak, završio je na većem i znatno ozbiljnijem nivou.
Ilija je na diskusiji tokom drugog dana festivala istakao da je poruka koju je film nosio tad, kada je sniman, i poruka koju nosi sada znatno promenjena zbog svih okolnosti koje su se dogodile tokom ove godine. Primetio je da je bezbednost danas postala totalno druga tema i da je film tokom ove okvirno dve godine koliko dugo već postoji drastično promenio perspektivu gledanja na određene teme u svakodnevnom životu.
U narodu kažu da slika vredi hiljadu reči, a ovako nešto od čak 4 minuta, zamislite koliko tu ima slika i kakvu poruku nose, zaključio je Mihailo, jedan od gostiju festivala na kraju drugog dana projekcije.
Od spektakularno lošeg do fantastičnog
Nakon celog festivala, pitali smo Ognjena kakva je bila atmosfera, na šta nam je on rekao:
Kad sam imao očekivanja ranije, bilo je spektakularno loše, tako da sam odlučio da nemam očekivanja. Nakon što sam shvatio da ako ih nema uvek ću za svaku sitnicu mnogo više da se obradujem, mogu da kažem da sam sad našao taj mir sa sobom i sa našim događajima . Sudeći po tome da očekivanja nije bilo, fantastično je!
Autori svih kratkih filmova prikazanih na festivalu su samostalne osobe ili mali timovi iz Niša i okoline. Ovi mladi ljudi radili su i stvarali bez velikog ili ikakvog budžeta, dok je njihov kvalitet ostao na nivou prave produkcijske industrije.
