Sliku i priliku ,,ekonomskog tigra“ možemo uočiti na primeru ove jadne životinje koja je potpuno izgladnela. Ne samo da je ova metafora dobar primer socio-ekonomske situacije u Srbiji, već i pravi primer kako se kao nacija odnosimo prema slabijim bićima, u ovom slučaju, životinjama. Naravno, za tigrom usledile su zabrinjavajuće fotografije drugih životinja, svaka u sebi noseći priču o odsustvu ljudskosti. Nemar i nebriga rezultat su godina življenja u poražavajućim uslovima, pa nam druga bića i njihove potrebe predstavljaju sve veće opterećenje.
Ne tako davno ovaj zoološki vrt je proglašen najuređenijim vrtom u Srbiji, no samo nekoliko godina kasnije, situacija u kojoj ove životinje žive podseća na horor.
Iako su inspekcijski organi i veterinarska služba potvrdili da je sa životinjama sve u najboljem redu, ja ostavljam slobodnoj proceni svih nas da zaključi da li je baš tako? Sudeći po slikama uslovi nisu ni nalik prirodnim staništima ovih životinja, dok su i same životinje prilično zapuštene.
A šta kaže uprava?
Opravdanja uprave su se nizala u brojnim tekstovima koji su ispratili izlazak ovih fotografija, no ni u kom slučaju borba za prava ovih životinja ne treba biti utišana. Moje pitanje je kada će se naša zemlja i narod okrenuti borbi za prava onih slabijih, u ovom slučaju potpuno nemoćnih bića?
I ne samo u ovom slučaju, Srbija se pokazala kao zemlja koja o svojim životinjama ne brine, ostavljajući hiljade pasa lutalica na našim ulicama. Tako na svakih par meseci čujemo da je nekog napao pas na ulici, a o ovom problemu za sada govore samo udruženja za zaštitu životinja. Gde smo mi ostali i zašto nam je ispod časti da govorimo u ime onih koji to ne mogu?
Guranje problema pod tepih nije retkost, ali jedino osvešćivanjem o ovakvim situacijama možemo vratiti veru u ljudskost i nesebičnost.
