Hedonizam možemo opisati kao zadovoljavajuće stanje u kome se jedno obično, smrtno, ljudsko biće može naći. Da li bismo ga definisali kao vrhunac užitka? Ne, ali bismo mogli da kažemo da ide ka tome.
Hedonizam je super stvar, ako si obrazovan i znaš šta je on zapravo, a ako si diplomirao na uličnoj školi, najverovatnije misliš da je to vrhunac u seksu ili hrani.
Hedonizam je vrhunac u mozgu, u mislima, u želji za informacijama, u gladi i žedji onih koji poste, u toplini onog ko se smrzava… Hedonizam je brutalan, ako znaš da ga primeniš.
Koliku želju mladi imaju da uživaju u politici, u retorici, u besedništvu? Da li žele da se njihov glas čuje, da se njihovo mišljenje ceni, da njihov rad dobije nagradu? Ko je spreman da ide napred i kada ga psuju? Kada ga guraju i gaze po njegovim načelima, stavovima, ideologijama? Ko želi da konstantno razgovara sa ljudima, da uvažava tuđe predloge, da sluša i da bude saslušan?
Politikom ne možeš da se baviš ako te to baš ne loži
Politika je jedna od retkih nauka koja se tiče svih nas, koja utiče na svačiji život.
Mladi danas žele da se njihov glas čuje, ali takođe žele da ga izgovore na pogrešan način, u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu.
Zamislite kako bi bilo kada bismo u svakoj školi imali predmet politikologija. Političko obrazovanje je jako važno i svako od nas mora da zna kako treba da se izrazi, kojim tonalitetom i kojim izborom vokabulara. Ne mora svako da zna sastav Vlade ili podelu vlasti, ali bi svako trebao da zna da formira svoje političko mišljenje.
Zašto se danas mladi ne interesuju oko politike?
Zato što ih ne zanima. Svaki drugi odgovor je laž. Nije tačno da se mladi ne interesuju oko politike zbog trenutne vlasti, zbog nemaštine, nemogućnosti napredovanja…Generalno, mlade baš briga za politiku jer imaju druge zanimacije.
Svaka čast onome ko želi da napreduje, ko želi da se obrazuje, da formira svoje stavove, da ima odgovor na svako pitanje. Ali ljudi, nemojte sebi dozvoliti da za koju godinu ne znate da odgovorite na prosto prošireno pitanje.
Ima itekako onih koji će želeti da čuju vaše mišljenje i uvažiti ga. Onih koje će zanimati šta ta klinka ima da kaže i šta taj klinac zna da uradi. Nije život samo danas. Treba naučiti kako postaviti pitanje, kada i na koji način iskoristiti priliku. Treba naučiti krenuti i stati.
Političke predrasude
U našoj zemlji poprilično zastupljene. Verovatno zbog porodične tradicije mržnje prema nekom opredeljenju. Evidentno je koliko danas mladi ni ne smeju da se bave politikom zbog uverenja svojih roditelja, baka i deka. Danas je mnogo bolje mrzeti nego čestitati na nečemu. Koliko se od celokupne mase izdvaja samo ono što je loše, dok se dobro uopšte ni ne vidi.
Nije loše biti politčki aktivan, nisi seljak ako si politički aktivan, nisi glup ako kažeš svoje mišljenje. Zapravo, glup si ako ćutiš.
Same činjenice nam ukazuju na to koja je aritmetička sredina godina ljudi koji žele da se bave politikom. Mladih skoro pa i nema.
Srpska politika
Srpska politka je opipljiva tema koju retko ko može racionalno da komentariše i pravedno da joj sudi. Nije svako spreman da skroz čisto pogleda na našu situaciju. Ljudi se genaralno konstantno žale na vlast, na norme, na sankcije, na funkcionere, na život, a ništa povodom toga ne preduzimaju. Kada se ljudi budu pomerili od televizora, kada budu izašli iz svojih jazbina, kada budu dozvolili sebi da racionalno sude… tada će moći i da komentarišu nešto.
Zamislite hirurga koji komentariše sudjenje ili advokata koji asistira operaciji na mozgu. Da pojednostavim, citirajući jendog od najvećih umova ikad:
Iz ugla jednog posmatrača, lako je popeti se na strme vrhove. Iz ugla jednog planinara samo su rane i znoj
Informišite se, probajte, pa sudite i komentarišite.
