Društvo

Savo Manojlović: U mladima je ključ svake pobede

"Ili tonemo zajedno, ili ćemo očistiti celu Srbiju."

Ko je Savo Manojlović? Neki ga smatraju ekologom, drugi nazovi-ekologom i stranim plaćenikom. Ako je suditi po skorašnjem tvitu Sergeja Trifunovića, neki bi ga izglasali za predsednika Srbije, a jedan stariji gospodin na poslednjim protestima opisao ga je kao onog divnog momka koga treba podržati.

On sve ovo dočekuje osmehom. Smatra da je pre svega sin, prijatelj, potom pravnik i doktorant, ali i građanin koji zajedno sa drugim građanima moć koju ima koristi kako bi svi ostvarili i poboljšali svoja prava. Veruje da epiteti koji su mu dati nisu toliko bitni, već da njegova dela govore dovoljno.

foto: @savo_manojlovic

Nije ekolog, ali je zbog prirode kampanje koju organizuje postao ekološki aktivista. Ipak, ističe da su za kampanju angažovani stručnjaci, Dragana Đorđević, Nenad Kostić i drugi. Komentarišući to što ga mnogi doživljavaju kao lidera i lice protesta, kaže da je član tima Kreni-Promeni.

Svi članovi su lideri u nekoj oblasti. Kao neko ko se bavi kampanjama i nastupima u javnosti, ja sam možda postao neko lice protesta, ali volim da kažem da sam jedan od lidera unutar “Kreni-Promeni”, a definitivno član tima, navodi Savo.

Za promenu nikada nije kasno

Nakon zapošljavanja u Ustavnom sudu shvata da postoji potreba da neko ko poznaje pravo organizuje skupljanja potpisa i vrši medijski pritisak. Ovu svoju odluku poredi sa idejama koje pred spavanje deluju kao da mogu da promene svet, a koje nam ujutru deluju neostvarivo. Na naše pitanje da li to znači da je zaboravio da se probudi ili je san stvarnost, kaže da je našao način da živi svoje snove.

Kao inspiraciju za rad Savo navodi jedan događaj iz mladosti:

Moja majka je, kao lekar u dispanzeru, svojevremeno pokrenula pobunu protiv direktora. Ja sam video da se svi ljudi plaše, i njene kolege. I ja sam počeo da se plašim za mamu. Pitao sam je: “Mama, mama, zašto se ti ne plašiš?” A ona mi je tad rekla: “Pa sine, neko mora da se pobuni prvi, onda će se pobuniti i ostali.” Zbog toga sam odlučio da napustim Ustavni sud. Tako je nastalo i prvo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Prvi put kada je skupljao potpise opozicionih stranki, od potrebnih dvadeset pet skupio je četrdeset i sedam potpisa.

foto: @savo_manojlovic

Može li se Srbija spasiti protestima?

Uprkos tome što se već godinama borimo protiv autokratije, stiče se utisak da uvek pokušavamo da pronađemo jednog čoveka koji će spasiti narod. Nekada su ljudi nade polagali u Zorana Đinđića, a danas neki upravo Savu pominju kao potencijalnog spasitelja. On na ovo odgovara Če Gevarinim citatom: Ja nisam oslobodilac, oslobodioci ne postoje. Ljudi sami sebe oslobađaju.

Koliko god se neko izlagao riziku kao osoba koja je u očima javnosti, to je zaštita koliko i pritisak. Potrebna je velika hrabrost ljudi koji nemaju tu vrstu javne zaštite, ljudi koji se nalaze u unutrašnjosti i nemaju pristup medijima, objašnjava Savo.

foto: @savo_manojlovic

On ističe važnost svakog potpisa na peticijama, svakog deljenja na društvenim mrežama, svake osobe koja je izašla na blokade. 

Srbiju možemo da spasimo samo svi zajedno, udruženi, ako koračamo kao u ovim blokadama. Sistem ne može promeniti jedna osoba. Ako svako očisti malo ispred svog dvorišta, imaćemo čist grad. Tako se može promeniti i Srbija.

Potrebna je promena sistema

Osvrće se na odbranu parkića na Banovom brdu, koju navodi kao pokretač projekata zaštite drugih zelenih površina.

Kada pobedimo, u neku ruku menjamo kod celokupne nacije. Menjamo način na koji će se ljudi pobuniti. Verujem da sada svi u okruženju vide da je pobeda moguća, što je iza promenjenih zakona možda i naš najveći uspeh.

Savo kaže da Srbija pripada civilizovanijem delu sveta, i ekonomski i po načinu života. Iako smatra da smo mi u tom civilizovanom svetu na dnu, moguće je napredovati reformom i pravosudnim odgovaranjem onih koji se bave korupcijom.

Tako šaljemo jaku društvenu poruku da se zločin ne isplati. Ovde je normalno varati sistem, a onaj ko ga poštuje suštinski ispada budala. To je moguće promeniti. Treba nam društvo koje će nagrađivati poštenje i kvalitet, rekao je on.

foto: @savo_manojlovic

Gde se tu uklapaju mladi?

Kao nešto na šta je ponosan, Manojlović navodi veliko prisustvo mladih na protestima. Godinama je tvrdio da mladi nisu apatični za probleme zajednice.

U mladima leži moć za promenu, oni su ključ svake pobede. Ako su dobro organizovani, predstavljaju nezaustavljivu silu.

Ističe da je upravo to ono što najviše plaši režim i da je davanje 100 evra novčane pomoći pokazatelj toga.

Na pitanje kako inspirisati takozvane apolitične mlade ljude da shvate da se politika tiče njih koliko i svih građana Srbije, odgovara da se ne treba baviti onima koji ne žele da učestvuju.

Ako neko želi da ide na žurku i stalno doziva društvo da krenu, to se nikad ne završi srećno. Ja sam uvek imao tu filozofiju, ako hoću da odem u neki provod kažem da idem, pa ko hoće sa mnom, može. Oni koji dođu već žele da budu tamo i to mogu da podele na društvenim mrežama. Isto je i za proteste. Oni kojima je zanimljivo to što vide, pridružiće se sledećeg puta. Ne možemo se ni ljutiti na one koji ne žele da se pridruže, pojasnio je Savo.

Šta dalje?

Borba protiv kompanije Rio Tinto je bitna jer je dotakla veliki broj ljudi. Oni su zbog ovoga bili spremni da izađu na autoput kako bi doveli do pozitivne promene. I pre rudarstva bilo je raznih problema koji su nervirali ljude. Mada, nikada u tolikoj meri da su spremni da žrtvuju svoj komfor kako bi ih rešili, objašnjava Manojlović.

foto: @savo_manojlovic

Na beogradskim protestima prethodne nedelje došlo je do incidenta tokom kog su studenti legitimisani od strane pripadnika policije. Ovo su zabeležili članovi tima Kreni-Promeni koji su ih tom prilikom i zaštitili. Manojlović naglašava da je fotografisanje ličnih dokumenata od strane policije zabranjeno, ali da ukoliko dođe do bilo kakvog incidenta, svaki građanin ima pravo da snima interakcije sa policijom. 

Poziva sve zainteresovane za borbu protiv iskopavanja bora i litijuma da prate društvene mreže organizacije Kreni-Promeni, gde će u saradnji sa relevantnim naučnicima biti najavljeni svi sledeći koraci, bilo peticije ili protesti. Ovo je pogotovo važno zato što na televizijama sa nacionalnom frekvencijom najčešće ne gostuju stručnjaci u oblasti ekologije.

Nećemo dozvoliti da se političari izvuku iz ovog živog blata, a da nas ostave u njemu. Znači, ili tonemo zajedno, ili ćemo očistiti celu Srbiju, završava Manojlović.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments