Mladi multiinstrumentalista, Petar Stojanović je sredinom 2019. godine počeo da komponuje svoju muziku. Bend je u početku bio solo projekat, ali se izradi debitantskog albuma priključio novi basista Lazar Ivković.
Otkako sam krenuo da sviram gitaru, bio mi je cilj da komponujem svoju muziku. Pošto je metal žanr od koga sam počeo kao slušalac i čiji zvuk odgovara tematici, pesme su uglavnom tog žanra, navodi Petar Stojanović.
Sem metala, album „Otelotvorenje asfiksije“ sadrži i mešavinu mnogih drugih podžanrova kao što su black metal, death metal, metalcore, doom, čak i noise. Petar kaže da nikako ne bi želeo da se bend Slom svesti ograničava umetnički na samo jedan žanr. On dodaje čak i da ovaj album, pored primesa različitih žanrova, ipak nije ispao onoliko eksperimentalan koliko je očekivao.
Album „Otelotvorenje asfiksije“ sam počeo da pišem odmah po izdavanju demo EP-ja „Krivine uma“ 2019. Prvu pesmu sam napisao za jedno veče, 17. septembra, a uklopila se kao poslednja na završnoj listi pesama, kaže Petar.
Album „Krivine uma“ je pokazatelj da postoji i nova generacija muzičara koja se ne boji ogleda, svesnog mešanja stilova, radi postizanja što boljeg rezultata koji je pred vama, navodi se na BandCamp-u u opisu demo EP-ja.
U isčekivanju i priča
Sve pesme sa debitantskog albuma Otelotvorenje asfiksije su bile gotove već septembra 2020. ali su usled raznih otežavajućih okolnosti, snimljene tek maja sledeće godine. To vreme Petar je iskoristio da napiše priču koja ide uz album, jer je pored instrumentala jako bila važna i priča koju je hteo da prenese.
Drago mi je što sam bar nekoliko pesama stigao da napišem dok sam i dalje proživljavao sve to što je inspirisalo album, deli sa nama ovaj osamnaestogodišnjak i dodaje: Ne bih da zalazim u konkretne događaje jer ne želim da ograničim način na koji će ljudi interpretirati rad, ali mogu da kažem da je „Otelotvorenje asfiksije“ album o mojim poslednjim i prvim danima.
Petar planira komponovanje svog sledećeg albuma, čiji izlazak možemo da očekujemo do kraja 2023. godine.
Tri poglavlja „Otelotvorenja asfiksije“
Album se sastoji iz tri dela, tri narativa – svaki od delova trilogije ima po tri pesme i prati ga kratka priča u obliku proze, poezije ili dijaloga.
Naslov prvog poglavlja glasi Memorabilija – stvar koju vredi zapamtiti. Neretko je imao monologe o bivšim dešavanjima, ili o tome kako se oseća dok razmišlja o prošlosti. Biti nostalgičan je razumljivo, ali ponekad je išao u čudne krajnosti. Njegov sentiment prema reci je bio vrlo zabrinjavajuć, deo je opisa prvog poglavlja.
Superpozicija je naslov drugog poglavlja albuma. Nalazio sam se u potpunom haosu ali u isto vreme u stagnantnom miru. Nalazio sam se na mestu koje sam smatrao ispravnim, ali sam se istovremeno osećao pogrešno. Ovo je moj trijumf i moj manifest. Ovo je tek prolog za kataklizmu koja sledi, deo je opisa drugog poglavlja.
Naziv trećeg poglavlja je Poraz. Video sam u mraku jedno oko. To oko me gleda, i kao da čeka, kao da očekuje nešto od mene. Ali kada sam otvorio svoje, ispred mene je bilo ogledalo. Dao sam obećanje, deo je opisa trećeg poglavlja.
Pisanje narativa i pratećeg teksta za instrumentale pomalo podseća na klasičnu programsku muziku, koja je uvek imala jasno određenu priču napisanu na programu, koju su slušaoci u velikim koncertnim dvoranama imali priliku da pročitaju, kako bi im praćenje fabule postalo jasnije, a izvođenje muzičkog dela postalo razumljivije.
Metal je u srži melanholičan
Za metal sam počeo da se interesujem još kao desetogodišnjak, kada sam u sobi svoje sestre od strica video Slipknot poster, kaže Petar i dodaje: Bio sam zaintrigiran njihovim maskama, i time što sam od sestre čuo da je njihova muzika tužna, jer sam očekivao da zvuči strašno zbog njihovog imidža.
Iako metal muzika jeste energetična i agresivna, vrlo često je u svojoj srži melanholična, kaže Petar i dodaje da je to ono što najviše voli kod nje i ono što najviše traži i u ostalim žanrovima.
Petrovi uzori u muzici su Trivium, Forgotten Tomb, Lifelover, Have a nice life, Ryo Fukui, Björk, Radiohead, Đorđe Miljenović i mnogi drugi za koje navodi da su, nezavisno od žanra, imali veliki uticaj na njega pri stvaranju prvog albuma.
Najviše cenim izvođače koji su spremni da razapnu sebe pred svetom. One koji su spremni da se otvore u celosti kada su na dnu svojih života. Za umetnost, ističe Petar.
Na slikovit način navodi i jako interesantnu činjenicu da publika uvek prepoznaje umetnike spremne da se potpuno ogole i daju sve što imaju zarad umetnosti.
Petar za kraj našeg razgovora izgovara jako upečatljivu rečenicu, koja je možda i najbolji način da se zatvori i zaključi razgovor na temu ovog interesantnog benda i još interesantnijeg debitantskog albuma. Možda je ova rečenica smisao celokupnog bavljenja umetnošću – davanje celog sebe bespogovorno, bezuslovno, beskonačno, bezgranično i bezrezervno.
