Srednjoškolci Prve beogradske gimnazije su duboko potreseni tragedijom u kojoj je 3. maja u osnovnoj školi u Beogradu nastradalo devetoro dece i čovek iz obezbeđenja škole. Veruju da je to neopisiva tragedija koja treba da bude opomena društvu da se probudi.
„Mladi smo i na nama je da se borimo za bolje sutra. Ovaj slučaj treba da bude osvešćenje. Povod za promenu. S tim u vidu naši zahtevi su u vezi sa 3 osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema, rekli su učenici.“
Reforme školstva, sprovođenje zakona o minimalnoj udaljenosti od škola i regulativa medija su teme na koje su se bazirali.
Zaštita preofesora i njihov odnos sa učenicima treba da bude prioritet
Mladi zahtevaju snižavanje tolerancije prema učenicima. To podrazumeva pooštravanje kazni koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja kako bi bili svesniji posledica onoga što čine.
U svojim zahtevima obaziru se na profesore za koje traže veće plate. Time bi privukli veći broj studenata koji studiraju školstvo da nakon fakulteta rade svoj posao. Isto tako, demotivisani profesori bi pružali svoj maksimum da znanje prenesu na svoje učenike.
Kako bi fokus profesora bio na što prisnijem odnosu sa učenicima, traže smanjenje opterećenja profesora elektronskim dnevnicima i papirologijom.
Predmet koji uči onome što život uči
Učenici su stekli utisak da u obrazovanju fali jedan univerzalni predmet koji će se baviti onim što se od mladih očekuje da nauče van škole. Građenje odnosa sa porodicom i prijateljima, disciplina, ispravno i pogrešno, kritičko mišljenje bile bi neke od tema o kojima bi se govorilo na časovima.
Ističu da uloga nastavnika treba da bude mentorska, kako bi pratili lični razvoj deteta. Pošto razredni starešina najbolje poznaje svoje odeljenje, bio bi najbolji izbor za predmetnog profesora.
Ovaj predmet treba da ima što veći fond časova, da se brojčano ocenjuje i da ulazi u prosek. Tako bi ga deca shvatila važnost istog. Veruju da bi škola dobila svoju potpunu ulogu – da kad izađemo iz nje, izađemo kao obrazovani i dobri ljudi.
Sistematski pregled mentalnog zdravlja
Kada bi ovaj predlog postao praksa, učenici bi jednom godišnje razgovarali o svom mentalnom zdravlju sa nekim ko je stručan. Ukoliko bi kroz godine bile uočljive neke promene kod deteta, mogao bi da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja.
Na mentalno zdravlje deteta može da utiče pritisak koji roditelji vrše na dete kada su ocene u pitanju. Zato sugerišu na roditelje da pokažu pazumevanje svojoj deci i smanje taj pritisak. Nije svako dete nadareno za sve. Treba da ga podstiču da radi ono u čemu je zaista dobro.
Vodimo računa o tome ko vodi glavnu reč u medijima
Mladi su svesni važnosti medija, kao i uticaja koji ljudi sa naslovnih strana novina i tabloida imaju na njihove vršnjake.
Zahtevaju zabranu prikazivanja rijaliti programa koji promoviše nasilje u periodu dana kada je dostupan deci. Strožu kontrolu sadržaja i naslovnih strana koji prikazuju neprikladni sadržaj – potresne scene, narkomaniju, alkoholizam, prostituciju.
Primetili su odobravanje i podsticanje nasilja u školama od ljudi na društvenim mrežama i medijima. Rešenje za to treba da bude sankcionisanje onih koji koriste govor mržnje u javnosti.
O zahtevima i osećanjima
Uroš Palević, učenik koji je radio na pisanju zahteva, razgovaraće sa našom urednicom Andreom Veselinović u Instagram live-u na Youth Vibes profilu u četvrtak 18. maja u 20:30.
Ukoliko imaš neko pitanje za Uroša možeš da ga postaviš u upitniku koji se nalazi na story-ju našeg profila.
