Sve više mladih poslednjih godina razmišlja i informiše se o školovanju van granica zemlje. Kako to izgleda, koliko je teško navići se na nove životne prilike i da li je studiranje u inostranstvu prednost ili mana, otkriva nam Marija Aleksić. Ona već tri godine živi i studira u Holandiji.
Marija Aleksić, rodom iz Vranja, upisala je i završila Tilburg University u Holandiji, jedan od najuglednijih i najprestižnijih tamošnjih univerziteta. Nakon završenih osnovnih studija, upisala je i master studije u okviru Rotterdam School of Management na Erasmus Univerzitetu.
Nova sredina, nova pravila
Početak studija, nova sredina i odvajanje od porodice predstavljaju veliku promenu u životu svakog mladog čoveka. Kada niste u svojoj zemlji onda je to još teže.
Najteže mi je palo odvajanje od porodice, rodnog grada i prijatelja. Jako sam vezana za svoju porodicu i prijatelje. Iako sam i tokom studiranja stekla dosta prijatelja, niko ne može da zameni moje prijatelje iz Srbije. Bilo mi je potrebno otprilike devet meseci da se naviknem na njihov način života i odvajanje od porodice. Holanđani jako brzo prihvataju studente iz drugih zemalja, kod njih je to normalna pojava. Bez obzira na to, postoje razlike na koje ni posle tri godine ne možete da se naviknete. Vožnja bicikla bez obzira na vremenske uslove je jedna od njih.
Prvo sam čime se susrela tamo jeste drugačiji način rada
Za razliku od naših fakulteta, gde je ispitivanje i pismeno i usmeno, ovde je isključivo pismeno. Radi se po principu zaokruživanja tačnog odgovora. To mi je u prvi mah delovalo smešno, ali sam ubrzo uvidela prednost takvog polaganja. Prednost je u tome što se od vas traži da zaokružite najtačniji mogući odgovor, što znači da morate dobro da razmislite.
Kao jednu od osnovnih prednosti Marija navodi to što se koriste rezultati najnovijih istraživanja. Materijal za učenje je lako dostupan i ne uči se iz knjiga starih preko trideset godina.
Nikola Tesla i Ivo Andrić spajaju ljude
Marija je samo jedan od mnogih studenata sa prostora bivše Jugoslavije koji trenutno studiraju van granica Srbije. Mnogi od njih studiraju upravo u Holandiji i međusobno se upoznaju i druže.
Upoznala sam dosta ljudi sa naših prostora. Sa većinom sam i dalje u kontaktu i postali smo jako dobri prijatelji. Jednom smo tako nas nekoliko iz Srbije, Bosne i Hrvatske, sedeli u kafiću i raspravljali o tome kog su porekla Nikola Tesla i Ivo Andrić. Bili smo toliko glasni da nas je čuo ceo kafić. Među prisutnima je bilo još nekoliko ljudi, takođe sa naših prostora, koji su se vrlo brzo uključili u razgovor. Rasprava je trajala satima, a završila se tako što smo postali prijatelji koji se i dan danas druže.
Ostati ili se vratiti kući?
Marija bi volela da se nakon završetka školovanja vrati u Srbiju gde će nastaviti život i karijeru.
Mislim da mladi ne treba da napuštaju Srbiju. Mi smo ti koji mogu da izgrade zemlju i učine je boljim mestom. Uz upornost i prevazilaženje sopstvenih granica, uspeh je zagarantovan.
