Zatvoreni kafići i prodavnice u Nišu. Reklo bi se, neće biti žive duše na ulicama. Barice i mokre ulice obasjane suncem mogu značiti samo jedno — kiša je dosađivala građanima prethodnih dana, a danas je napokon malo manje tmurno. Sasvim dovoljan razlog da Nišlije pronađu razlog da budu srećni dan uoči Svetskog dana sreće, i ispune centar grada.
Predstavnici Kraljevine Butan u Ujedinjenim Nacijama su predložili i uveli ideju sreće u mere nacionalnog blagostanja. To je danas poznatije kao Bruto nacionalna sreća. Ovaj pojam se ne odnosi na materijalno bogatsvo već na opšti osećaj sreće u narodu.
Pitanje bez tačnog odgovora — šta je sreća?
Pandemija koronavirusa je uspešno pomogla ljudima da definišu svoju sreću, i smanje svoje ciljeve. Dakle, definicija sreće se uprostila i svodi se na radost življenja. Mile Petrović, predsednik udruženja Veseli Romi na prvo mesto je stavio upravo to, da nestane pandemije kako bi mogli da se vratimo normalnom životu.
Sreća je uživati u prirodi, u slobodnom vremenu, pročitati knjigu i pronaći smisao života i kada je epidemija teška, izjavila je Maja, koju smo zatekli kako uživa u čitanju knjige na suncu na Nišavskom keju.
Sama mogućnost šetnje po lepom danu, mnoge je usrećila, Nišlije su ostavile utisak izuzetno zahvalnih ljudi. Srećan sam što sam se probudio živ, jedna je od izjava. Da li je sunčan dan i par prijatelja je sve što treba građanima Niša?
Na glavnom šetalištu u Nišu, ispunjenom ljudima i suncem u prijatnoj meri, prizor čine još prijatnijim štandovi za prodaju kokica. Nije teško usrećiti čoveka prodajom kokica. Međutim, ispostavilo se da sa druge strane štanda stoji neko sa drugačijim pogledom na svet. Šta je sutra, Dan sreće? Pa ima li srećnih ljudi uopšte? Zapitao se prodavač kokica pred našim pitanjem. On smatra da nema sreće jer nema posla, i jer je situacija takva kakva jeste, misleći time na epidemiju koronavirusa. Pojam sreće za njega predstavlja zdravlje, dobru decu i unučiće, kakve on ima.
Bezbroj tačnih odgovora
Pod broj dva, još navodi Mile, da svi ljudi, bilo koje nacije, bilo koje vere, budu srećni, kroz muziku, kroz ljubav, kroz razumevanje jedan prema drugom, to je sreća. Petrović je za Youth Vibes govorio pun zadovoljstva, zato što je kako kaže, uspeo da u poslednjem trenutku preda svoj projekat na konkurs. Kako je u pitanju projekat Romani fest, koji je i ranije podržavan od strane grada Niša, Mile je bio dodatno motivisan da govori o sreći, jer je to ono što ga čini srećnim: To bi bila sreća, da se mi vratimo, da ne budemo žalosni Romi nego veseli Romi.
Ono što je korona takođe donela jeste sreća nakon izlaska iz izolacije. Razgovarali smo sa devojkom kojoj je baš ovaj dan bio prvi napolju, nakon kućnog karantina. Sve je za mene trenutno sreća, gledam u nebo gledam u sunce, iako vreme nije baš najdivnije, vešto je ona opisala onaj osećaj koji smo svi osetili pre, tek nešto manje od godinu dana.
Neke u beskonačnom nizu tačnih odgovora dale su nam dve grupe mladih ljudi, naizgled zadovoljnih okruženjem. Sreća je pre svega, po meni, biti zadovoljan samim sobom, kaže momak kog je tog dana učinio srećnim dolazak njegovog prijatelja.
Postoji, naravno, neko ko još uvek traži odgovor na ovo pitanje, ali i onaj koji iz stopa odgovara: Voleti i biti voljen, kao što je to uradila jedna učesnica ankete.
Niš ne bi bio Niš bez svojih problema, ali ni bez mladih ljudi. On, takođe ne može biti svoj bez večnih pesimista, ili glasne omladine. No, po osmesima koje smo dobili, i uspeli da izmamimo, zaključujemo samo jedno — Niš jeste srećan.
