Lifestyle

Jelena Spasić: Pesmom se mogu baviti samo ljudi koji pišu iz srca

Povodom Svetskog dana poezije, razgovaramo sa osamnaestogodišnjom pesnikinjom Jelenom Spasić o tome kako je to pisati u vreme kada ova vrsta umetnosti biva podcenjena i zanemarena.

Poezija kao grana umetnosti zauzima važno mesto u ljudskom životu, kako u istorijskom tako i u kulturološkom smislu. Na današnji dan, 21. marta svake godine obeležavamo Svetski dan poezije. Poezija je u svetu današnjice naizgled podcenjena i zanemarena grana. Postoji veliki broj mladih pesnika koji još uvek nisu pronašli svoj put u svetu poezije, mahom zato što se boje osude okoline, ili smatraju da nije dovoljno dobro ono što napišu.

Ljudi koji se upuste u svet ove vrste umetnosti moraju biti u nekom smislu specijalni. Ona zahteva duboko razumevanje naše okoline, pa i sveta oko nas, kao i analiziranje svakog lepog, ali i ružnog osećanja. Samo jedna od mnogih ljudi koja se oprobala u čarobnom svetu poezije je Jelena Spasić, 18-godišnja pesnikinja iz Beograda.

Poezija kao sastavni deo života

Jelena se pisanjem bavi još od prvog razreda osnovne škole. Zbog svojih pesama bila je višestruko nagrađivana na mnogobrojnim takmičenjima i konkursima kroz celu osnovnu i srednju školu. Svoje najlepše pesme Jelena je imala prilike da objavi u Zborniku i to po nekolko puta. Pored pisanja ona se bavi i sportom, naročito fudbalom. Kako kaže, najponosnija je na svoju pesmu Sreća.

Pesma “Sreća”

Inspiracije ima svuda ako se dobro zagledaš

Jelena tvrdi da se inspiracija može pronaći u apsolutno svemu. Okolina u kojoj se nalazimo i ljudi koje srećemo mogu u nama probuditi određenu dozu inspiracije. Pravom pesniku nikada ne manjka inspiracije. Inspiracija dođe sama, nikad ne znam kada ću napisati neku pesmu, kaže ona za Youth Vibes.

Dodaje i da nekad voli da iskaže neku svoju emociju, a nekad se trudi da se svi u pesmi pronađu. Ona kaže da pesme uglavnom ostavlja u originalu. Pokušavajući da je poboljšamo pesma može izgubiti prvobitnu emociju i smisao. Poezija dakle, nema pravila, kaže Jelena.

Jelena se, kao i većina pesnika i pisaca kod nas, pisanjem bavi iz hobija. U budućnosti, pored pisanja poezije planira da se ozbiljnije bavi zaštitom životne sredine.

Baviću se pisanjem dokle god mi to bude prijalo. Pisanje mi dolazi kao hobi, jer ako postane malo ozbiljniji posao pesme neće biti iste, kaže Jelena.

Neizmerna podrška okoline

Podrška okoline je neizmerno važna čime god se u životu bavili. Ako u svojoj okolini pronađeš podršku već si na pola puta do uspeha. Porodica i prijatelji vole da čitaju moje pesme. Mnogo mi je drago zbog toga. Znače mi iskreni komentari, navodi Jelena.

Pored porodice koja je podržavala i podsticala Jelenu od samog početka, ona kaže da joj je nastavnica srpskogjezika beskrajno pomogla u tome da potkrije sebe i pronađe svoj talenat.

Domaći pisci kao glavni uzori

Jelena čita sve što joj padne pod ruku, a istakla je mnoge naše autore poput Vaska Pope, Ive Andrića i Branka Ćopića. Njeni najveći uzori su Čika Jova Zmaj i Desanka Maksimović. Svoje uzore pitala bih mi pročitaju neko svoje delo, jer želim da osetim istu emociju kao oni kada su pisali to, kaže ona.

Naravno da i strani autori mogu biti fenomenalni uzori. Jelena posebno ističe Tagoru i Dena Brauna – njegovu knjigu Da Vinčijev kod.

Poruka mlađim početnicima

Na samom kraju Jelena poručuje: Pišite srcem i zato što to volite. Nema kraja onome što možete da napišete i izmšatate.

Kao što smo već naveli, podrška je vrlo važan faktor za uspeh. Jelena kaže da bi rado pročitala svaku pesmu onoga ko je u svoj rad iz bilo kog razloga nesiguran. Važno je verovati u sebe i neizmerno uživati u onome što radiš. Rezultati će vremenom doći sami i postati vidljivi.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments