Dok u leksici tražimo objašnjenje samog pojma, gde i kada ćemo dobiti objašnjenje za neadekvatnu zaštitu žena? Gde i kada ćemo dobiti objašnjenje zašto registra nasilnika još uvek nema?
Upotreba vatrenog oružja
1.avgusta je muškarac, koristeći vatreno oružje ubio svoju suprugu, a potom i sebe. U svojoj kući. Tamo gde sve mislimo da smo najbezbednije. Tamo gde sve bežimo od manijaka iz mračnih ulica. Tamo gde stvaramo svoje živote samo da bi nam u jednom trenutku bili oduzeti. Tamo gde se smejemo, plačemo, volimo, tamo nas ubijaju.
Od 84 femicida u periodu od 2017 do 2020 godine, 19 ubistava izvršeno je vatrenim oružjem. Prema izveštaju Autonomnog ženskog centra u 2022. godini 5 žena ubijeno je vatrenim oružjem, od kojeg za polovinu nije poznato da li je ilegalnog ili legalnog porekla.
Meni ostaje da se zapitam, gde je kraj? Kada će se zaustaviti kult vatrenog oružja kod nas? Kada će se zaustaviti kult nasilja nad ženama? Kada je konačno vreme da sve stane i svi stanemo u odbranu nas samih i naših žena?
Femicid nije povod za raspravu na tviteru, nije povod za razglabanje o poreklu same reči. Femicid je poziv institucijama da konačno rade svoj posao. A 24. femicid za osam meseci ove godine, poziv je na pobunu. Poziv je da kažemo dosta je.
Mediji su zaštitili ženu
I pored milion nesrećnih okolnosti, ovih dana smo zaštitili jednu ženu. Nije nam promakao slučaj Dušice iz Kraljeva, koja je pomoć, nakon što joj je bivši suprug više puta pretio, potražila upravo na društvenim mrežama i preko medija. Tek nakon što se javnost pobunila, njen bivši muž je uhapšen. Dušicu smo zaštitili. Umesto institucija, žene štiti javnost. Žene štite mediji. Žene štite nepoznati ljudi, ali nikako nepoznati ljudi u plavim uniformama. Dušica je mogla biti još samo jedan broj, još jedna žena na spisku, ali smo ovog puta zajedničkim snagama uspeli da je zaštitimo.
Iako Dušičin slučaj čini malobrojne lepe vesti, ne možemo potisnuti činjenicu da su 24 žene već ubijene u ovih osam meseci.
Broj 24 mi odzvanja u glavi. 24 žena. 24 osoba sa svojim životnim pričama, svojim mislima, željama, snovima. 24 ugašena života. 24 poniženih supruga, ćerki, majki. 24 treba da nas boli sve podjednako. Svakog dana da nas podseća da sistem jeste zakazao. Da njih sistem nije spasio. Da su njihove komšije ćutale na nasilje. Da je 24 žena živelo u strahu. Da je 24 žena postalo deo statistike na koju se niko već godinama ne osvrće.
Ove žene su žrtve svih nas, žrtve sistema protiv kog se ne borimo dovoljno, žrtve ćutanja na nasilje, žrtve osvrtanja glave na nasilničko ponašanje.
Njima su trebali heroji, a naš sistem heroja nema.
Napomena: Stavovi autora izneti u okviru rubrike ,,Svojom glavom“ ne odražavaju nužno i stav redakcije.
Prati nas i na Instagramu, Fejsbuku, Linkdinu i Jutjubu.
