Vladimire, ti si kao aktivista Pokreta slobodnih građana napadnut 10. jula ispred Narodnog pozorišta u Beogradu. Šta se konkretno desilo tog dana?
,,Dok sam šetao ulicom osetio sam kako me je neko uhvatio za prajd bedževe na rancu i šutnuo u leđa. Okrenuo sam se, video čoveka od možda 25 do 30 godina i upitao ga u čemu je problem, na šta je on rekao da dobro znam. Stajao je u nekom borbenom stavu kao da je očekivao da ćemo se potući ili da će me tući, ali je odmah nakon toga izvadio biber sprej i isprskao me po licu i očima nakon čega sam se okrenuo, jer je celo lice počelo da me peče. Dok sam držao ruke na licu dobio sam još jedan udarac u potiljak. Krenuo sam brzo na ulicu jer sam počeo da se gušim od biber spreja. Video sam ga kako je nastavio da ide za mnom, ali sam pretrčao preko ulice i otišao u drugom smeru. Ne znam gde je on otišao. Pozvao sam policiju.”
Šta su ti rekli iz policije?
,,Policajac je došao u Dom zdravlja i zapisao nešto u svoj rokovnik. Rekao mi je: „Pa znaš kakve bedževe nosiš, ne kažem da si ti kriv, ali mogao si tako nešto da očekuješ.“ To bukvalno može da se poredi sa onim kad devojci kažu da je nosila kratku suknju pa je sama kriva. Posle sam otišao u policijsku stanicu, rečeno mi je da će ga pronaći.”
Koja je pozadina ovog napada?
,,Ne razmišljam o tome zašto sam baš ja napadnut. Teže mi pada činjenica da tako nešto može da se desi u sred bela dana u centru Beograda. Obratio sam pažnju na ljude koji su prolazili, niko nije reagovao. Da je duže trajalo možda bi neko i reagovao, ne mogu da kažem da ne bi zasigurno. To sam sada bio ja, ali sutra može biti bilo ko drugi i može proći s gorim povredama. “
Šta misliš, zašto niko nije reagovao?
,,Mislim da nam najviše fali te solidarnosti i saosećanja, jer se godinama unazad gradi taj narativ. Nismo mi sami kao jedinke koje žive svoje živote, a da nas ništa drugo oko nas ne zanima. To su problemi koji se tiču svakoga. Živimo u društvu gde je sama politika nasilja dosta relativizovana, gde bukvalno imamo nasilje na sve strane i gde su ljudi navikli na to i ne obaziru se kada se tako nešto desi.”
Ti redovno šetaš i na protestima „Srbija protiv nasilja“. Primećuješ li nasilje na tim protestima?
,,Sam cilj protesta je protiv nasilja, a opet i na protestu toga ima. Iako znam da su to različiti ljudi okupljeni oko veoma opštih ciljeva, ja sam se uvek nadao da oni dolaze baš sa tim uverenjem da su protiv nasilja. Sad razmišljaš još i o tome da li će neko da te napadne na protestu protiv nasilja. “
Imaš li strah posle napada?
,,Meni je napad samo još veća motivacija da znam da radim nešto ispravno. Da sve što sam do sada radio ima nekog smisla. Sada još više želim da se posvetim svom aktivizmu. A i da se napad dogodio samo zbog bedževa koje sam nosio, ja kažem da ću sutra opet da izađem sa istim bedževima. Gledam na to kao da se desilo se, šta da se radi?! Ali, idemo dalje. Nema nazad sada.”
Vladimir Žagrić je od svoje 18. godine (2019) aktivan u Inicijativi mladih za ljudska prava, gde je radio je od aprila 2022. do juna 2023. U Pokretu slobodnih građana je od početka 2023.
Prati nas i na Instagramu, Fejsbuku, Linkdinu i Jutjubu.
