U poslednjih petnaestak godina se mnogo govori o ateizmu i on ima sve više pristalica. Neki su mu dali epitet sekte, negde se može čuti da je religija 21. veka, ali definicija ateizma je neodređena.
Ako govorimo o ateizmu u širem smislu, to je mišljenje da ne postoje božanstva ili natprirodne sile. U užem smislu, odbija postojanje istih i čvrsto se drži svojih uverenja. Međutim, skoro svaki čovek ima svoje shvatanje ateizma, te se često odstupa od definicije.
Ateistička mapa sveta i Balkana
Prema nezvaničnim podacima, procenat ateista u svetu se kreće od 12% do 15%. Tačne podatke je teško dobiti i uglavnom se nagađa, a razlozi su mnogobrojni. Glavni su strah od diskriminacije i činjenica da su ispitanici uglavnom punoletni, a u ime maloletnih odgovaraju roditelji. Najveći broj ateista je u Evropi, a najmanje ih je u Africi i Aziji.
Kada su u pitanju zemlje Balkana, procenti su mali i kreću se od 0.5% (Rumunija) do 3% (Hrvatska). Srbija i Crna Gora imaju oko 1% ateista, a ostale zemlje oko 2%. Ovi podaci se često dovode u pitanje jer se retko pravi razlika između ateista i nereligioznih ljudi.
(Zakonska) diskriminacija ateista u svetu
Pored nerazumevanja religioznih ljudi, u mnogim zemljama su ateisti diskriminisani i od strane zakona. Evropske zemlje su jedine koje nisu preduzele nikakve zakonske mere i pokazuju primer tolerancije prema ateistima.
U pojedinim delovima Afrike i Azije je promocija ateizma kažnjiva zatvorom ili čak smrću. Pojedine azijske zemlje imaju pravo da roditeljima koji su ateisti ili su prešli u drugu veru oduzmu decu ili im uskrate pravo na usvajanje. Takođe, socijalne službe tih zemalja mogu proveravati da li se dete vaspitava u skladu sa načelima određene religije.
Severna Amerika donekle ima sluha za ateiste, jer za njih religija predstavlja moral i duboko je ukorenjena. Ipak, postoje zakoni koji osobu koja se javno deklarisala kao ateista mogu usporiti u napredovanju na poslovnom polju. To znači da te osobe ne mogu biti na visokim političkim pozicijama.
Promocija ateizma
Kako je ateizam i dalje sporna tema, njegovom promocijom se uglavnom bave pojedinci i nezvanične organizacije. Jedina zvanična organizacija koja se time bavi na međunarodnom nivou je Međunarodna Ateistička Alijansa. Ona se zalaže za prava ateista, političke odluke koje nisu povezane sa religijom i odvajanje religije od nacionalne pripadnosti. Ciljevi promocije pojedinaca su uglavnom pokušaj da se ateizam predstavi kao normalna pojava.
Ateizam iz perspektive mladih
Najveći broj ateista je među tinejdžerima i ljudima mlađim od 30 godina. Neki od njih su to postali jer je ateizam popularan, a neki su oduvek imali jasan stav po pitanju vere. Igor (18) je rekao da ni ateizam ni religija ne treba da se promovišu, već da budu izbor.
Religija i ateizam treba da budu normalna stvar koju slobodno možeš da izabereš. Poštujem vernike i verske običaje i ne posmatram ih drugačije samo zato što imaju suprotno uverenje. Takođe, mislim da su mediji doprineli tome da ateizam postane popularan, a na njega ne treba gledati kao na modu, kaže on.
Kada je u pitanju diskriminacija ateista, Igor kaže da ona svakako postoji i da je to veliki problem. Nekada to ide toliko daleko da ljudi tvrde da nisi Srbin ako nisi pravoslavac.
Neprihvatanje i diskriminacija ateista su veliki. Vernici te nekad gledaju kao da si izgubljen i ne znaš šta radiš. Naročito mi smeta što se religija ne odvaja od nacionalne pripadnosti. Potrebno je međusobno razumevanje i poštovanje da bi se normalno funkcionisalo, dodaje Igor.
Malo drugačije mišljenje na ovu temu ima Nikola (17). On ističe koliko je religija važna u životu svakog čoveka. Čovek treba da se uči da poštuje Boga i da uči moralne vrednosti. Bez vere, možemo reći da je čovek samo prazna ljuštura. Vera nam daje snagu da idemo kroz život.
On smatra da ateiste treba tolerisati, ali i da je bitno da im se ukaže na značaj vere. Dodao je i da ateisti time što ne veruju ne krše nikakve moralne norme, ali krše zapovesti.
Na nama nije da sudimo već da volimo. Ateisti ne krše moralne norme uspostavljene u vreme slobodnog razmišljanja. Time što ne veruju oni krše zapovesti i to je greh u crkvi. Ipak, oni su ljudi i mogu uvideti svoje greške. Opraštanje je vrlina religije, smatra Nikola.
Na kraju, nije bitno da li si ateista ili vernik. Potrebno je samo malo razumevanja za ljude i njihove izbore. Svi smo drugačiji, a prihvatanje i razumevanje toga je ključ ka uspehu u svakom delu života.
